СПИРАЛА И СПИРАЛНИ ПУТ КАО МОГУЋИ СМИСАО ИНДИВИДУАЦИЈЕ – ХРИШЋАНСКО ВИЂЕЊЕ
Процес упознавања себе (Gnothi s’eauton) дуг је и трајан је процес индивидуације и/или обожења. Постепено и мучно издвајање С(с)себе (Сопство) из спољашње средине и спољашњег утицаја (Хајдегеров појам Се), тражење С(с)ебе као Личности – на путу од индивидуе до личности – могао би се, нешто смелијим поступком, назвати – спирални пут. Спирала (грчка реч) се дефинише као крива линија (завојница, завијутак, окука) која чини низ све већих завијутака око једне тачке у равни. Ова тачка би се могла означити и као жижа (средиште, жариште, центар) или као оса, замишљена средишна права линија око које се окреће чврсто тело. У математици спирала је крива у равни која бесконачно много пута обилази неку утврђену тачку. Спирала хиперболично (који припада хиперболи) представља криву која се, с једне стране неограничено приближава тачки О (асимптотска тачка), а са друге, једној правој асимптоти која је паралелна поларној оси. То је права која се према кривој линији односи тако да се њих две, ако се продужују, све више приближавају једна другој, али се никад не додирну. Зар нас ова задивљујућа слика асимптоте не подсећа на однос Човека и Бога?
