СУЧЕЉАВАЊЕ СРПСКИХ И РУСКИХ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ПРАКСИ НА ОПЕРСКОЈ СЦЕНИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА
Културни живот Београда у периоду између два светска рата обележило је оснивање и развој бројних културно-уметничких институција, организација и удружења. Око 40 000 руских избеглица, који су после Октобарске револуције и грађанског рата уточиште потражили у Краљевини СХС и трајно се стационирали на овим просторима, значајно су утицали на развој културног живота новоформиране балканске државе. Оснивање два независна департмана – оперског (1919) и балетског (1922) у оквиру београдског Народног позоришта, доводи до популаризације позоришне уметности (драме, опере и балета). Значајан допринос остварили су руски уметници и сценски радници запослени у Народном позоришту на извођачко-интерпретаторском, уметничком, режисерском, сценографском и костимографском нивоу. Проблем језичке баријере и лош изговор српског језика код руских певача постали су елемент дискриминације и сегрегације у надметању између српских и руских оперских солиста. У том контексту, у првом десетлећу осетан је успорени развој/стагнација београдске оперске сцене и неповољни услови за стварање националног оперског стила.
