Публикације

ПАРАДИГМА ПАРТИЦИПАТИВНОСТИ У САВРЕМЕНОМ МЕДИЈСКОМ КОНТЕКСТУ

/in /by

У раду „Парадигма партиципативности у савременом медијском контексту” разматрана је парадигма партиципативности у оквиру савременог медијског контекста, будући да је анализа савременог медијског и информационо-комуникационог контекста неопходна основа за стицање целовитијих увида у нове парадигме партиципативности и партиципативне праксе. У раду су кратко назначени кључни појмови, појаве и процеси који су значајни за дигитални медијски контекст: конвергенција и дигитализација медија, мултитаскинг, медији као учесници у стварању поруке, експанзија друштвених медија. Такође, у раду је указано и на одређене сличности и разлике између партиципативних пракси пре и после интернета, на утицај информационо-комуникационих технологија на медијску сферу, те посебно на могућност која представља јединствену одлику савременог медијског контекста: могућност да се, применом дигиталних технологија и медија, укључимо и ангажујемо у медијској и технолошкој сфери, на аутономан начин, вођени сопственим интересовањима. Медији који омогућавају учешће корисника и отварају могућности за неговање и развој партиципативне културе у раду су одређени као партиципативни медији и дате су основне назнаке њихових кључних карактеристика, значајних за тему рада.

ТЕХНИЧКИ АСПЕКТИ ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ МЕДИЈА

/in , /by

У раду је, након општег увода и анализе појма медија, дат преглед улоге и значаја медија у развоју људског друштва. Указано је на снажну корелацију која постоји између начина на који су људи комуницирали, и опште развијености друштва у појединим фазама, тзв. цивилизацијама. Извршена је анализа неколико познатијих типова дигиталних компоненти (дигиталних носилаца података) и њихових механичких и меморијских карактеристика. Дигитализација медија у својој суштини садржи мноштво математичко-техничких поступака за обраду сигнала. Разумевање ових поступака није нимало једноставно, па је овде учињен покушај да се основни технички кораци објасне на једноставан и разумљив начин. Наведени су и описани најважнији појмови и поступци које треба познавати у вези са процесом дигитализације медија. Посебан значај има појам сигнала и његова улога у медијима. Показано је како је развој теорије и технолошки напредак довео до развоја медија који су практично сви дигитални.

САВРЕМЕНИ МЕДИЈИ У ФУНКЦИЈИ ОБРАЗОВНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

/in /by

1970-тих година, када је Алвин Тофлер објавио своју књигу “Шок будућности”, тешко је било поверовати му у тврдњама да друштво улази у еру промена које ће потпуно изменити слику света. Ипак, технолошка и информацијска револуција, као основни покретачи развоја данас, измениле су не само начин на који радимо и стварамо, већ целокупну слику друштвеног и приватног живота човека са почетка XXI века. Персонални компјутери на послу, код куће и у форми телефона, ајпод (iPod), ајфон (iPhone), ајбук (iBook), интернет, Скајп (Skype), чет (chat), онлајн куповина и учење (online), онлајн дружење и забављање (online), само су неки од елемената савременог живота који пре само неколико деценија нису били замисливи, док је живот данас незамислив без њих. Занимљиво је да, иако су се ове промене одразиле на бројне (све) аспекте савременог живота, чини се да (формално) образовање није један од ових аспеката. Образовни системи широм света још увек осликавају друштвени, историјски и економски период у коме су настали – период индустријске револуције. Аналогија школе као фабрике, није непозната у теорији и пракси савременог образовања. Овим радом желимо да се осврнемо на правце могућих промена у образовним системима широм света, односно на улогу савремених медија у конципирању образовања према потребама XXI века. Желимо да истражимо потенцијалне и вероватне сценарије развоја образовања, који би стављајући у функцију предности и могућности савремених медија и технологија, одговорили на потребе развоја у XXI веку.