Публикације

МАНИФЕСТАЦИЈА ДАНИ МИЛОША ЦРЊАНСКОГ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

/in /by

У раду се разматрају настанак, идеја и простори на којима почива манифестација „Дани Милоша Црњанског”, чији су организатори Удружење „Суматра”, Банатски културни центар из Новог Милошева, Матица српска, Културни центар Војводине „Милош Црњански”, Српско народно позориште, уз подршку Задужбине Милоша Црњанског из Београда и уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије, Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Градске управе за културу Новог Сада. Програм манифестације чине различити садржаји – округли сто посвећен животу и делу Милоша Црњанског, књижевна награда „Бескрајни плави круг” која се додељује за најбољи роман написан на српском језику, изложбе, „Песничко уздарје младих песника”, књижевне вечери, извођење ораторијума/драмског текста посвећеног Милошу Црњанском и многи други. Реализација манифестације почела je 2019. године у Новом Саду и Новом Милошеву, да би од 2022. године, у сарадњи са Културним центром Војводине „Милош Црњански”, била започета и реализација истоименог пројекта са идејом да се манифестација прошири на културне центре широм Републике Србије, а од 2025. године, под називом „Дани Милоша Црњанског у Републици Српској” и на културне центре широм Републике Српске. Посебна пажња посвећена је „Данима Милоша Црњанског у Републици Српској” и идеји да се о делу Милоша Црњанског говори на српским културним и духовним просторима, чији је медијум један од најзначајнијих српских писаца.

САРАДЊА СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА СА ПОЗОРИШНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

/in /by

Стеријино позорје комплексна је позоришна институција са разноврсним делатностима, од фестивалске, преко издавачке, документационо-истраживачке до међународне сарадње. Од оснивања остваривало је врло динамичну комуникацију са свим театарским кућама на простору бивше Југославије, високим позоришним школама, многобројним театролозима, критичарима,
драмским писцима, као и сродним институцијама културе. Нарочита пажња у претходних двадесетак година усмерена је ка креативној и продуктивној сарадњи са позориштима у Републици Српској.

САРАДЊА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ СА БИБЛИОТЕКАМА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

/in /by

У раду су представљене повезаност и сарадња Народне библиотеке Србије и библиотека у Републици Српској. Дат је преглед бројних и разноврсних активности које, од завршетка рата 1995. године до данас, чине ову сарадњу све интензивнијом, проширеном на све већи број библиотека и области у којима се размењују искуства и заједнички делује. Народна библиотека Србије, као национална библиотека, овом сарадњом служи мисији повезивања, очувања и развоја језика, писма, културе и идентитета српскога народа са обе стране Дрине. Такође, ова интензивна сарадња доприноси и унапређењу и развоју библиотечко-информационе делатности у Србији и Републици Српској.

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА У КУЛТУРНИМ ТОКОВИМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

/in /by

У овом раду анализирана је природна повезаност Српске књижевне задруге, једне од најстаријих институција књиге и културе српског народа, и Републике Српске, „најмлађе српске државе”, створене након распада комунистичке Југославије и суровог грађанског рата у Босни и Херцеговини, крајем прошлог века. У раду је дат њихов кратак историјат, уз апострофирање момената међусобне повезаности. Посебна пажња посвећена је присуству српских писаца из Босне и Херцеговине у најстаријој Задругиној едицији Коло, од њеног оснивања (1892) до наших дана, са циљем указивања на дубоке и трајне основе повезивања Задруге и Републике Српске. У завршном делу рада, акценат је стављен на последње деценије и на неке новине које је Задруга увела са циљем да унапреди свој утицај међу Србима изван Србије.

МАТИЦА СРПСКА НА ПРОСТОРИМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

/in /by

Аутор разматра облике сарадње које је Матица српска реализовала на просторима Републике Српске у периоду од распада СФРЈ до данас. Подсећајући на чињеницу да је Матица српска изворно замишљена као установа која тежи да покрије целину српског етничког и културног простора, аутор је посебну пажњу посветио периоду који је настао током и после распада СФР Југославије. Већ у другој половини деведесетих година Влада Републике Српске је изразила пуну сагласност са основним начелима језичке политике коју је водила Матица српска, заједно са Одбором за стандардизацију српскога језика и доминантним делом српске научне заједнице. Године 2010. основано је Друштво чланова Матице српске у Републици Српској са седиштем у Бањој Луци, а то Друштво ради до данашњих дана и даје веома добре резултате. Године 2018. Матица српска је основала свој Крајишки одбор, а у њему се највише пажње посвећује српском етничком простору у Републици Српској и Републици Хрватској. После 2020. године, у оквиру билатералних облика сарадње Матица је успешно сарађивала с разним општинама у Републици Српској, при чему су састављани програми и циљеви тог рада. Програмско опредељење Матице српске подразумева присуство установе на свим местима где постоји потреба за системским неговањем српских културних вредности, па у том смислу испостављају се велике могућности за даље ширење делатности установе.

ПРИНЦИПИ САРАДЊЕ НОВИНАРА И ПР СТРУЧЊАКА

/in /by

У креирању јавног мњења новинарство и ПР службе сваким даном добијају све већи значај. Припадници ових професија упућени су једни на друге, а њихов однос свакодневно поприма нове облике које је неопходно контролисати, јер постоји реална опасност да се изроде у своју супротност. Највећи информативни део штампе, радија и телевизије испуњен је ПР материјалима, а њиховом злоупотребом могу се остварити велике манипулације. Медијима и новинарима није једноставно да увек препознају често и прикривене интересе оних који их снабдевају ПР материјалима. Да би се избегле такве замке потребно је пуно знања, личне храбрости и моралне чврстине. У раду су представљени резултати истраживања о интеракцији новинара и ПР стручњака. Они су засновани на материјалу који је прикупљен на основу дубинских интервјуа са припадницима ове две професије. Циљ истраживања био је да се идентификују проблеми чијим се отклањањем може повећати квалитет комуникације између новинара и ПР стручњака, што све скупа треба да помогне успешности информисања јавности.

ЈАЧАЊЕ ИНТЕРКУЛТУРАЛНОГ ДИЈАЛОГА ПРОЈЕКТИМА ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ У ОБЛАСТИ КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА

/in /by

Европско тле је обележено путевима унутарконтиненталних миграција, редефинисањем граница, утицајем колонијализма и мултинационалних компанија. Интеркултурални дијалог на међународном нивоу је незамењив међу суседима. Предмет истраживања овог рада је практична политика интеркултуралног дијалога, базирана на прекограничној сарадњи у области културног туризма Србије, Бугарске и Румуније. У разматрање су узете ове земље из разлога што се, успостављање интеркултуралног дијалога у овом делу Европе пројектима у области културног туризма, остварује првенствено кроз пројекте Прекограничне сарадње (Програм предприступне помоћи ЕУ 2007-2013). Истраживање даје одговор на питање: Како повезати стратегије културног развоја и развоја туризма (културног туризма) на локалном и националном нивоу у функцији јачања интеркултуралног дијалога.

БИБЛИОТЕКЕ, МУЗЕЈИ, АРХИВИ И ПРЕС КЛИПИНГ СЕРВИСИ: ЧУВАРИ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ ИЛИ ИНФОРМАЦИОНИ СЕРВИСИ

/in /by

У раду су на различитим примерима приказане могућности сарадње културних и информационих установа у нашој средини. Акценат је стављен на архиве и њихову сарадњу са библиотекама и музејима као и на утицај савремених информационих и комуникационих технологија на остваривање те сарадње и модернизацију архива као одговор информационим захтевима савременог корисника у дигиталном окружењу. Покушано је и прављење паралеле између традиционалног и савременог схватања разлика и сличности између архива, библиотека и музеја. Мас-медији су разматрани као потпора очувању културне баштине које је основна делатност библиотека, архива и музеја.