КУЛТУРА ОД СИМУЛАЦИЈЕ ДО СИМУЛАКРУМА И НАЗАД
Ријалити-шоу или ријалити-програм јесте симптом новог преплитања метафизике два света и технолошког апарата. Да бисмо га анализирали у својству симптома – скупа
повезаних знакова – морамо се послужити семиологијом медија, издвајајући кључне кодове
као, такође, скупове правила и протокола за знаковне праксе који продукују овакве телевизијске емисије. У анализи се показује да су ти кодови, од којих узимамо у обзир минималан
број оних најважнијих, такође и кодови који уређују свакодневну циркулацију представа и
дискурзивних феномена, што отвара низ нових питања: у којој мери је ријалити слика текуће свакодневице, да ли је реч о симулацији (имитирању) свакодневице, или је реч о тзв.
симулакруму, знаковној структури која умиче старој подели на моделе и копије, и да ли је
можда из угла тог обрта у стварању и циркулацији репрезентација свакодневица сада та
која постаје симулација симулакрума, односно на своје начине имитација ријалитија као
симптома укрштање метафизике и технологије.
