Публикације

СЛОБОДА САД И НЕКАД

/in /by

У раду испитујемо појмовна одређења и вредност човекове слободе у поставкама три православна богослова из различитих епоха. Најпре испитујемо идеје Григорија Ниског, потом карактеристична одређења Свeтог Јована Дамаскина и, на крају, поставке митрополита Јована Зизјуласа. Резултати испитивања показују да, иако припадају истој православној традицији (коју су у великој мери интелектуално обликовали) и деле заједничке апсолутне претпоставке, три богослова немају идентичне концепције слободе. Заједничке апсолутне претпоставке не само да не имплицирају идентитет метафизичких, епистемолошких или етичких теорија, већ могу да имплицирају и њихову кардиналну различитост. Захваљујући динамици појмова и њихових
релација, из једног метафизичког језгра могу да се изведу кардинално различите епистемолошке, метафизичке и онтолошке импликације. Смисао и вредност људске слободе у делу Јована Зизјуласа сасвим су различити од концепција слободе у поставкама двојице древних богослова. Разилажења и разлике могу да буду последица духа времена, утицаја филозофских идеја, културних образаца и доминантних модела мишљења, последица својстава испитиваних појмова, који се опиру понављању идентичних појмовних мрежа и релација и последица чудних, непредвидивих и необичних путања и синтеза идеја у историји културе и цивилизације.

КУЛТУРА И ДЕМОКРАТИЈА – РАЗБИСТРАВАЊЕ ПОЈМОВА

/in /by

У раду се разматра појмовно и историјски однос културе и (не)демократије. Појам културе се разумева на шири (начин укупног живота једне нације) и ужи (уметничко-стваралачки) начин. Као поредак који не спречава слободу мишљења, стварања и деловања, демократија представља ширење слободе уметничког поља културе. У раду се не оспорава напредак у ширењу повољних услова за културно стваралаштво у демократији. Подсећа се на чињеницу да су током историје друштва, преовладавали недемократски облици владавине. У таквим околностима су створена велика дела културе и уметности. Ова чињеница се објашњава способношћу стваралаца да пронађу облик за своје уметничке идеје и у недемократским друштвима. Заправо, ти системи су представљали изазов за уметничко и културно стваралаштво. У завршном делу анализирају се проблеми културе и уметности у односу према публици: појављују се у 1) „споровима” уметничког дела са групама уметничке публике, 2) јачању тржишта као посредника између дела и публике; 3) самопредстављање стваралаца и „стваралаца” на друштвеним мрежама.

ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА И ПРИНЦИПИ ДЕМОКРАТИЈE

/in /by

У овом раду бавићемо се идејама и идеалима који су карактеристични за политичку културу демократског друштва, а који омогућавају трајност демократије и даљи развој демократских институција. Наш основни циљ биће да истражимо нормативну димензију политичке културе демократског друштва. Полазећи од слободе и једнакости као основних принципа демократије размотрићемо питање на који начин ови принципи утемељују основне идеје и идеале политичке културе демократског друштва. Иако је наше истраживање превасходно нормативне природе оно ће настојати да укаже на значај повезивања нормативне политичке теорије са емпиријски оријентисаним теоријама у вези са политичком културом.

ИМА ЛИ СЛОБОДЕ ГОВОРА НА МРЕЖИ? ЦЕНЗУРА У ГЛОБАЛНОЈ ИНФОРМАТИВНОЈ ИНФРАСТРУКТУРИ

/in /by

ХОЛИВУДСКИ БЛОКБАСТЕРИ НА ПРЕКРЕТНИЦИ

/in /by

У овом раду аутор се бави филмом База Лурмана Мулeн Руж (2001) и начином на који је проблем слободе и љубави постављен у овом филму. Аутор успоставља паралеле између начина на који су слобода и љубав интерпретирани у оквиру естетске структуре филма, и улогом коју ови појмови играју у хришћанској, нарочито православној антропологији и онтологији.

СЛИКА И СТРАСТ: ИСПИТИВАЊЕ ФИЛМА

/in /by

Однос слике и страсти представља привилеговану тему хришћанске аскетске литературе и византијске филозофије. У раду се истражују консеквенце овако схваћеног односа слике и страсти на питања филма и филмске слике, и то из перспективе теорије филма, филозофије и хришћанске теологије, а са нагласком на појмовима личности и комуникације.