Публикације

КУЛТУРА И ДЕМОКРАТИЈА – РАЗБИСТРАВАЊЕ ПОЈМОВА

У раду се разматра појмовно и историјски однос културе и (не)демократије. Појам културе се разумева на шири (начин укупног живота једне нације) и ужи (уметничко-стваралачки) начин. Као поредак који не спречава слободу мишљења, стварања и деловања, демократија представља ширење слободе уметничког поља културе. У раду се не оспорава напредак у ширењу повољних услова за културно стваралаштво у демократији. Подсећа се на чињеницу да су током историје друштва, преовладавали недемократски облици владавине. У таквим околностима су створена велика дела културе и уметности. Ова чињеница се објашњава способношћу стваралаца да пронађу облик за своје уметничке идеје и у недемократским друштвима. Заправо, ти системи су представљали изазов за уметничко и културно стваралаштво. У завршном делу анализирају се проблеми културе и уметности у односу према публици: појављују се у 1) „споровима” уметничког дела са групама уметничке публике, 2) јачању тржишта као посредника између дела и публике; 3) самопредстављање стваралаца и „стваралаца” на друштвеним мрежама.

ПОЛИТИЧКА КУЛТУРА И ПРИНЦИПИ ДЕМОКРАТИЈE

У овом раду бавићемо се идејама и идеалима који су карактеристични за политичку културу демократског друштва, а који омогућавају трајност демократије и даљи развој демократских институција. Наш основни циљ биће да истражимо нормативну димензију политичке културе демократског друштва. Полазећи од слободе и једнакости као основних принципа демократије размотрићемо питање на који начин ови принципи утемељују основне идеје и идеале политичке културе демократског друштва. Иако је наше истраживање превасходно нормативне природе оно ће настојати да укаже на значај повезивања нормативне политичке теорије са емпиријски оријентисаним теоријама у вези са политичком културом.

ИМА ЛИ СЛОБОДЕ ГОВОРА НА МРЕЖИ? ЦЕНЗУРА У ГЛОБАЛНОЈ ИНФОРМАТИВНОЈ ИНФРАСТРУКТУРИ

ХОЛИВУДСКИ БЛОКБАСТЕРИ НА ПРЕКРЕТНИЦИ

У овом раду аутор се бави филмом База Лурмана Мулeн Руж (2001) и начином на који је проблем слободе и љубави постављен у овом филму. Аутор успоставља паралеле између начина на који су слобода и љубав интерпретирани у оквиру естетске структуре филма, и улогом коју ови појмови играју у хришћанској, нарочито православној антропологији и онтологији.

СЛИКА И СТРАСТ: ИСПИТИВАЊЕ ФИЛМА

Однос слике и страсти представља привилеговану тему хришћанске аскетске литературе и византијске филозофије. У раду се истражују консеквенце овако схваћеног односа слике и страсти на питања филма и филмске слике, и то из перспективе теорије филма, филозофије и хришћанске теологије, а са нагласком на појмовима личности и комуникације.

ЛИБЕРАЛИЗАМ, ПОЗИТИВИЗАМ И ПАТРИОТИЗАМ ВЛАДИМИРА ЈОВАНОВИЋА

Слобода, наука и нација су основни појмови мишљења и делања Владимира Јовановића. Снажно је инклинирао континенталном либерализму, али га је кориговао Миловим либерализмом и искуством британског парламентаризма, избегавши тако радикализам владајућег француског узора, који је следила социјалистички оријентисана, доминантна већина српских интелектуалаца у Србији, друге половине деветнаестог и прве половине двадесетог века. Слободан Јовановић указује на филозофски темељ мишљења Владимира Јовановића, као и на противречности у његовој теорији. Либерализам, позитивизам и патриотизам нису били само појмови из теорије, већ и идеолошка основа за активни политички рад Владимира Јовановића.