Публикације

ЖЕНСКА ШТАМПА У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ

Положај жена после Другог светског рата, у социјалистичкој Југославији значајно је промењен. Међутим, упркос декларативној и идеолошкој једнакости мушкараца и жена, стварна равноправност није постигнута. О томе сведоче и женски часописи као важан део популарне културе. Осим функције забаве, женска штампа, а међу њом и часопис „Базар”, имала је улогу просвећивања жена. Пред њих је постављен захтев да буду лепе и неговане, а подучаване су и улогама супруги, мајки, домаћица и тек понешто радница. За њих је била резервисана приватна сфера, а јавна сфера је остала мушки домен. Овај рад покушава да одговори на питање колико је популарна култура у социјалистичкој Југославији била либерална, и да ли је женска штампа промовисала слободе или је подржавала патријархалну идеологију. Методом квалитативне анализе садржаја првог броја часописа Базар, циљ је да се испита да ли женска популарна култура у социјализму репродукује устаљене родне улоге, упркос формално правним променама у правцу еманципације жена.

ПАРТИЈСКО ТРАСИРАЊЕ ПУТА ПОПУЛАРНОЈ МУЗИЦИ У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ СОЦИЈАЛИСТИЧКОМ ДРУШТВУ

Рад приказује како су стручњаци и аналитичари Комунистичке партије/Савеза комуниста – преко омладинске организације и кроз интеракцију са уметницима и културним делатницима – трасирали пут развоја југословенској популарној музици као интегративном фактору социјалистичког друштва Југославије.

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА И ИЗЛОЖБЕНЕ ПОЛИТИКЕ: ОКТОБАРСКИ САЛОН

Рад ће се бавити перформативним учинцима културних политика два различита друштвено-политичка система у конципирању, обликовању, успостављању и одржавању континуитета али и покретању трансформација значајне културне институције/манифестације у нашој средини – Октобарског салона. Покренут прво као изложба најбољих остварења из ликовне уметности, а убрзо и као смотра на којој су приказивани актуелни токови и у примењеној уметности, Октобарски салон је скоро три деценије концепцијски био доследан, скоро непроменљив. Током последње две деценије Октобарски салон пролази кроз измене, од којих су неке биле и радикалне (претварање Октобарског салона из локалне у међународну манифестацију). Обично су се те трансформације сагледавале у светлу мењања парадигми у савременој уметности по вертикали (старо-ново) и (ређе)/или (чешће) по хоризонтали (истовременост разлика), док се утицаји идеолошких матрица на осмишљавање, трајање и промене Октобарског салона, као и микро-политике локалног света уметности нису разматрали, нити проблематизовали.

ОД ФИЛОЗОФИЈЕ ПРВОГ ПЕТОГОДИШЊЕГ ПЛАНА ДО ПОПУЛАРНЕ КУЛТУРЕ

Пре појаве радија и телевизије, илустрована штампа је била основно медијско средство преношења информација и забаве. Насловне стране су повезане с наративним садржајем у часопису, али и у вези са афинитетима читалачке публике. Као део масовне културе, илустрована штампа је пратила популарно, излазећи у сусрет захтевима читалаца, али је представљала и „пропагирано“, тиме што је била одраз државне политике, актуелних друштвених питања и у великој мери инструментализована. Основни принцип фотографија примењиваних у фотожурнализму је документарност, прецизна и аутентична белешка стварности. Међутим, одређени податак увек ће се преносити у корелацији са потребама наручиоца, уређивачке политике или ширег друштвено-политичког контекста. Циљ овог рада је да једно заокружено временско и политичко раздобље представи кроз теме, које је пратила и фотографски репродуковала илустрована штампа.

СТЕФАН ЖУЛКЈЕВСКИ: КА НОВОМ МОДЕЛУ И СТИЛУ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ КУЛТУРЕ