Публикације

ТРИ ЛИКА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ МОДЕРНОСТИ У ОГЛЕДАЛУ МУЗЕЈА САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ

У раду се истражује карактер југословенске модерности у социјалистичком периоду виђен кроз призму Музеја савремене уметности у Београду. Полазећи од представљања три нарочите „посете” овом музеју у годинама непосредно након његовог отварања, препознају се одређене карактеристике југословенске модерности: културна и друштвена парадоксалност, политичка и идеолошка оправданост, те индивидуална и колективна заводљивост. Ове карактеристике се доводе у везу с општим друштвено-економским условима у Социјалистичкој Југославији, а полазећи од тезе да је Музеј савремене уметности својеврсни генератор слике о Југославији као модерној земљи. Отуда и претпоставка да три изабрана „лика”, огледајући се у инверзном огледалу Музеја, могу поуздано да сведоче о специфичностима југословенске модерности у социјалистичком периоду.

МЕДИЈСКА КУЛТУРА ЂУРЧАНА

Истраживање медијске културе чланова руралне микрозаједнице Ђурчића на Папуку у Славонији 1945–1991. указује на интеграцију становника у односу на глобалне токове у југословенској социјалистичкој држави, а тиме и у Маклуаново (Marshall McLuhan) глобално село, и то с обзиром на њихове економске могућности. Рецепција штампе, филма, радија и телевизије одвија се на колективном нивоу, обрасцу карактеристичном за „фолклорно” уопште, што омогућује да у окриљу породичне и сеоске заједнице дође до стварања хабитуса медијске културе. Прихватањем нових медија, према старим обрасцима и с одређеним генерацијским одступањима, потврђује Хобсбаумову (Eric Hobsbawm) тезу да сеоске традиционалне, патријархалне, заједнице нису затворене и фосилизоване, и да је њихов опстанак могућ управо захваљујући промјенама које се одвијају, јер нови медији и у овој микросредини имају интегративну функцију.