Публикације

О СПИРАЛИ ЗЛАТНОГ ПРЕСЕКА И ФИБОНАЧИЈЕВОМ НИЗУ БРОЈЕВА

/in /by

Спирала златног пресека је пропорционални код природе који расте по Фибоначијевом низу бројева и одржава равнотежу односа: геометрије простора, времена, материје и информације. Златна спирала је градивно оруђе које као скуп спирала у форми етарских вихора (торуса) ствара фракталне репетитивне структуре електромагнетне енергије које плету гигантску холограмску тканицу матрице широм свемира. Она је савршена мера која говори да се целина односи према већем делу као већи према мањем.

СПИРАЛА РАЗВОЈА И/ИЛИ СУНОВРАТА

/in /by

Два кључна појма којима се објашњава суштина живота су време и простор. Кретање кроз време и простор, према једном начину разумевања, улази у путању тока кружног кретања по затвореном и предвидивом систему, док, по другом, кретање има линеарну путању у отвореном и за човека непредвидивом систему. Компромис између те две екстремне позиције разумевања развоја јесте симбол спирале који покушава да отвори затворен систем, да га враћа делимично на исто, али да, ипак, води у правцу развоја и кретања ка новим формама. Тако би круг, спирала и полуправа, били симболи разумевања кретања у времену које има свој почетак. У овом раду представљен је проблем развоја кроз симболику спирале. У контексту монотеистичких религија почетак је представљен стварањем света и одбројавањем дана. Спирала је успостављена у времену циклусом седмице. Друга порука Старога завета потиче од приче о паду у грех од када се, познањем добра и зла, спирала развоја одвија у два правца, у правцу живота и у правцу смрти, а поприште борбе је и Земља и биће.

СПИРАЛА КАО ВЕЧНО НАМОТАВАЊЕ И РАЗМОТАВАЊЕ ИСТОГ – КИНЕСКИ УГАО

/in /by

Спиралнa космичка енергија је везивна нит која спаја човека са Небом и Земљом. Класична књига мена и ДНК користе овај основни космички образац, или универзални код, да изграде своје форме и функције. ДНК садржи генетски материјал и процесе по којима се стварају биолошка, физичка тела. Класична књига мена садржи принципе филозофских и психолошких процеса на основу којих се формирају промене и прелазна стања људског ума и духа по начелу Небеса/космос и човек су уплетени у Једно.

СПИРАЛА И СПИРАЛНИ ПУТ КАО МОГУЋИ СМИСАО ИНДИВИДУАЦИЈЕ – ХРИШЋАНСКО ВИЂЕЊЕ

/in /by

Процес упознавања себе (Gnothi s’eauton) дуг је и трајан је процес индивидуације и/или обожења. Постепено и мучно издвајање С(с)себе (Сопство) из спољашње средине и спољашњег утицаја (Хајдегеров појам Се), тражење С(с)ебе као Личности – на путу од индивидуе до личности – могао би се, нешто смелијим поступком, назвати – спирални пут. Спирала (грчка реч) се дефинише као крива линија (завојница, завијутак, окука) која чини низ све већих завијутака око једне тачке у равни. Ова тачка би се могла означити и као жижа (средиште, жариште, центар) или као оса, замишљена средишна права линија око које се окреће чврсто тело. У математици спирала је крива у равни која бесконачно много пута обилази неку утврђену тачку. Спирала хиперболично (који припада хиперболи) представља криву која се, с једне стране неограничено приближава тачки О (асимптотска тачка), а са друге, једној правој асимптоти која је паралелна поларној оси. То је права која се према кривој линији односи тако да се њих две, ако се продужују, све више приближавају једна другој, али се никад не додирну. Зар нас ова задивљујућа слика асимптоте не подсећа на однос Човека и Бога?