Публикације

О НУЖНОСТИ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ СТАЛНИХ ПОСТАВКИ МУЗЕЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ

/in /by

Предмет
овог рада јe проблем
непостојања
одговарајуће
систематизације
фондa Музеја
Југославије
и још увек нејасног
идентитета
ове установе
који из тога произлази.
С тим у вези, заступано
је гледиште
да би најбољи
пут
или предуслов
за решење
овог проблема
представљала
трансформација
садашњих
сталних
поставки
које нити су у стању
да рефлектују
(осим на негативан
начин), нити да генеришу
концепцију
музеја,
а која би, дакле, за последицу
имала
и одређено,
целисходније
сагледавање
читавог
његовог
фонда
(систематизацију).
Другим
речима,
у раду је изложен
став да би, након што се уваже
одређене
датости
с којима
се Музеј Југославије
суочава
како на нивоу фонда,
тако и на нивоу изложбених
капацитета
и назива
установе
(а које су досад
углавном
биле недовољно
уважаване)
било могуће
доћи до онога
што би пре свега
(оптимално)
требало
да буде његова
примарна
излагачка
делатност,
па самим
тим и до одговарајуће
систематизације
његовог
фонда.

НОВЕ СТАЛНЕ ПОСТАВКЕ У ФУНКЦИЈИ ТРАНСФОРМИСАЊА МУЗЕЈА У СРБИЈИ

/in /by

Овај рад представља покушај теоријског и критичког промишљања феномена сталних поставки музеја у Србији на почетку XXI века (конципирање поставке, методологија концепта, будућност поставке) које представљају разлог постојања (raison d’être) музеја и циљ музејског рада. Такође, новоконципиране сталне поставке, уколико су засноване на савременим постулатима, могу да иницирају процес трансформације музеја у Србији од академских до савремених, те да утичу на дефинисање нове улоге и места музеја у култури и друштву наше заједнице (као простора за активно стицање знања и искуства, али и за разоноду). Да би се ово остварило, неопходно је другачије осмишљавање стручног рада и музејског материјала; развијање друштвено ангажованог музеја; (ре)дефинисање нове/старе мисије, визије, циљева, задатака једног музеја, његове програмске политике, менаџмента, маркетинга и PR-а; преоријентисање (ван)музејских активности ка интерпретацији (тумачењу), комуникацији и презентацији; посматрање музеја као „отворених система” у формирању значења, креирању идентитетâ, зближавању свих уметности, прожимању хетерогених пројеката; повезивање са публиком и непубликом, те олакшавање рецепције уметничке продукције и приказаних артефакта (садржаја) културног наслеђа. Кустоси, аутори (или уметници) једнако могу да утичу својим знањем, изразом, виђењем, на избор и начин презентације и тумачења, као и да допринесу примени разноврсних акција у музеју којима се проширују облици усвајања теме основне музејске поставке, а пасивни посетиоци „претварају” у активне учеснике не само музејских програма већ и локалне заједнице.