СУБЈЕКТИВНОСТ, ЕГЗИСТЕНЦИЈА, СТРУКТУРА
У овом тексту покушавам да реконструишем неке аспекте Марићевог тумачења Фукоовог структурализма у његовом уводном есеју за српскохрватски превод Фукоовог дела „Речи и ствари“ (“Егзистенцијалне основе структурализма”, 1971). Централне теме овог тумачења груписане су и анализиране под три основна наслова, који одговарају Марићевој дискусији тезе о смрти човека, која је у то време била у моди, његовом испитивању водеће улоге лингвистике као будућег узора за друштвене науке, као и његовом разматрању граница структурализма. У закључку се истиче да се Марићево рано разрачунавање са Фукоовим структурализмом може схватити и као антиципација каснијег развоја мишљења овог аутора, која ће га временом вратити, у његовим последњим књигама, до комплекса питања која се непосредно тичу разјашњења филозофског статуса субјективности.
