НОВОМЕДИЈСКА СЛИКА И ИЗВОЂАЧКЕ УМЕТНОСТИ: ВИДОВИ ИНТЕРАКЦИЈЕ
У овом раду бавим се видовима интеракције између извођења и екранске слике, као и улогом нових медија у постдрамском театру. У контексту електронске репрезентације и репродукције извођачких уметности, која се у највећој мери своди на превођење у екранску слику, анализирала сам феномен екрана, његову генеалогију и позицију спрам тела посматрача и тела извођача. Узимајући за теоријско полазиште студије перформанса, а крећући се у дискурзивном оквиру постдрамског театра и екранске теорије, испитала сам могуће моделе интеракције новомедијске слике и извођења у области театра, перформанса и видео инсталације. Посебну пажњу посветила сам анализи односа екранске слике и тела извођача, при којем присутно тело постаје крајње одредиште, а фасцинација живим телом подразумева жудњу за оним што је иза оквира појавности. У том смислу осврнула сам се на питање етичке базе света медијске/екранске културе у односу на свет извођачких уметности и показала процесе којима употреба медијских технологија у извођачким уметностима омогућава симултаност и уношење неизвесности у статус реалности приказаног.
