Публикације

МЕЂУРЕСОРНА И ИНТЕРСЕКТОРСКА САРАДЊА ЗА РАЗВОЈ УМЕТНОСТИ И УРБАНИ РАЗВОЈ

/in , /by

Унапређење уметности један је од стратешких приоритета развоја културе 2021–2025, како у оквиру институција тако и у оквиру независне сцене. У складу са савременим схватањима улоге уметности у друштву – њене отворености према друштву и потребе да буде део друштвених процеса – унапређење уметности имплицира неопходност њеног укључивања у решења која обликују животно окружење.

Архитектура се може схватити као уметност пројектовања (јавних и приватних) простора, а архитектонска решења умногоме обликују естетику животног окружења у урбаним срединама. Као таква, архитектура јесте и област сусретања два ресора: културе и грађевинарства, односно поље међуресорне сарадње. Осим тога, будући да архитекте своје инжењерске пројекте, који могу укључивати и постављање уметничких дела у јавне и приватне просторе, углавном реализују кроз архитектонске бирое (приватна предузећа), док су ликовни уметници афилисани у удружењима (организације цивилног друштва), промишљања повезивања архитектуре и ликовних уметности укључују и остваривање интерсекторске сарадње (нпр. приватног и цивилног), али уз подршку јавног сектора – који има кључну улогу у формулисању стратешких опредељења у даљем развоју државе и друштва.

У овом раду биће саопштени резултати пилот пројекта који је обухватио:

  1. Анализу релевантних правних аката у вези са потенцијалима за повезивање приватних привредних субјеката (архитектонских бироа) и ликовних уметника, а који су у функцији развоја уметности и културе;
  2. Анализу података прикупљених преко полуструктурисаних интервјуа на пригодном узорку представника/ца архитектонских бироа који су указали на значај, могућности и препреке за развој сарадње архitekата и ликовних уметника/ца.

Резултати нашег пилот истраживања указују на то да постоји основа за стратешко повезивање ресора и сектора кроз стратешке документе. Искуства из праксе која су пренели/е представници/це архитектонских бироа, указују на смернице за наредна истраживања која би допринела систематизацији актуелних проблема и потенцијалних решења у правцу даљег развоја међуресорне и интерсекторске сарадње у домену привреде и културе.

ЕСТЕТИКА И ЊЕН ЗНАЧАЈ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ (У) УМЕТНОСТИ

/in /by

Полазећи од намере да се јавности скрене пажња на позицију и значај естетике за
уметничко образовање, у оквиру овог текста биће изведена критичка промишљања значаја
савременог уметничког образовања, а у циљу налажења потенцијалних одговора на питање:
Шта су нове концепције образовања у уметности? Држећи се оквира филозофије уметности,
те имајући у виду неке од водећих (пред)естетичких концепција о уметности, поменуто
питање биће разложено на његове кључне аспекте у намери да се скрене пажња на његову комплексност, те самим тим и на немогућност налажења коначног и универзално применљивог
одговора. С тим у вези, посебна пажња биће посвећена промишљању савремених тенденција
које се тичу образовања (у) уметности, а ради маркирања могућих изазова и потенцијала
који се тичу образовања уметника/уметница, затим реципијента/рецепијенткиња уметничких дела и коначно теоретичара/теоретичарки уметности. Поменуте тенденције биће
анализиране с обзиром на увиде у актуелне културно-уметничке праксе, као и друштвене
феномене којима су исте (ин)директно афициране.

ДОПРИНОС МИЛЕНЕ ДРАГИЋЕВИЋ ШЕШИЋ РАЗУМИЈЕВАЊУ ПОЈМОВА ИНТЕРКУЛТУРАЛНОСТИ И ТРАНСКУЛТУРАЛНОСТИ

/in /by

Rad analizira doprinos Milene Dragićević Šešić razumijevanju pojmova interkulturalnosti i transkulturalnosti u teoriji i praksikulturne proizvodnje jugoslovenskih prostora u periodu od 1980-tih godina pa do 2020. godine, s posebnim naglaskom na tri važne knjige koje autor smatra posebno reprezentativnim za eleboriranje ovih pojmova. Načini na koje Milena Dragićević Šešić najprije uvodi ove pojmove u jugoslavenske teorijske i stručne rasprave, a potom ih razvija, primjenjuje i preispituje, slijedi i razvojni put njenog ukupnog teoretičarskog, pedagoškog i aktivističkog angažmana kroz više od četrdeset godina aktivnog djelovanja. Rad pokazuje kako se pristup konceptu multikulturalnosti i interkulturalnosti u radovima Milene Dragićević Šešić razvijao kroz interdisciplinarnost i transdisciplinarnost njezinih istraživanjai na koje je načine to obilježilo njezine pristupe temama kulturne proizvodnje, distribucije i konzumacije, kao i njezinu društvenu angažiranost u turbulentnim vremenima na Balkanu u prelazu iz dvadesetog u dvadeset prvo stoljeće. 

ТРАНСМЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ У СЛУЖБИ РАЗВОЈА КУЛТУРЕ

/in , , /by

У овом раду разматрамо промене изазване новим комуникационим технологијама које омогућавају све већу партиципацију просечних корисника интернета у сфери културне продукције. Користећи перспективу пирамиде партиципације, представљамо различите облике остваривања учешћа корисника у култури у зависности од нивоа слободе који остварују, односно структурираности односа партиципације. Главни аргумент рада јесте да се развој културе може поспешивати са повећавањем партиципације у културној продукцији. У складу са тим повезујемо пирамиду партиципације са компетенцијама које припадају трансмедијској писмености, како бисмо указали на потенцијал који трансмедијско описмењавање може имати на обогаћивање глобалне културе.

O СМИСЛУ УМЕТНОСТИ И КУЛТУРЕ

/in , , /by

У раду се критички промишља теоријска и практична разлика између „оригинала” и „копије” уметничког дела у светлу доминантних праваца мишљења о културним и креативним индустријама. Један правац се односи на Франкфуртску критичку теорију, а други на теорију уравнотежења деловања савремене европске теорије културне политике. Прва фаворизује аутентичност уметности и дуализам оригинал-копија, док се друга критички односи према већини савремених друштвених дихотомија у области културе и уметности и разрешава дилему о смислу културе и уметности. Истраживање полази од претпоставке да дилеме проистичу из неодрживих дихотомија, нарочито ако се посматрају у светлу дигитализације која додатно подстиче критичко пропитивање разлога „за” и „против”. Оно је смештено у контекст компаративистичке теорије демократске транзиције и консолидације и посебно се односи на Србију која се налази на прелазу из завршне фазе транзиције у демократски консолидовано друштво.

БЛЕЈД РАНЕР 1982

/in /by

Научна фантастика као књижевни и филмски жанр јечесто непосредно утицала на технолошке иновације и дизајн корисничог интерфејса. Многе идеје из литературе и филма су већ реализоване, а надаље се разматрају фантастични технолошки изуми који би се реализовали у блиској будућности као и њихов утицај на друштво. Дизајн корисничког интерфејса у контексту интеракције човек-машина је интердисциплинарна област која комбинује уметност, технологију и науку. Једна занимљива антиципација технолошке културе и дизајна интерфејса је филм „Блејд Ранер” из 1982. чија радња је смештена у новембру 2019.године. Овде ћемо размотрити предвиђене и реализоване технологије и интерфејсе приказане у филму са мањим освртом на њихов утицај на друштво.

GAZING BALL ЏЕФА КУНСА

/in /by

У тексту се анализира примењен уметнички поступак у циклусу „Gazing Ball Џефа Кунса”. Циклус се претежно састоји од низа репродукција чувених уметничких дела којима аутор придружује лапис лазули кугле високо рефлектујуће површине. Ослањајући се на стратегију апропријације, Кунс повлачи линију којом повезује више векова развоја западноевропске уметности. Одабир дела која ће бити репродукована а потом изложена, резултат су стратешке одлуке конципирања поставке, чиме Кунс добија статус уметника-кустоса. Примењеним поступком апропријације у циклусу „Gazing Ball”, Џеф Кунс на више нивоа захвата однос према уметничком наслеђу. Ништа не остаје изузето, од институционализоване историје уметности, преко доминантних интерпретативних оквира, разумевања односа оригинал – копија, до самог доживљаја уметничког дела. Иако Кунс избегава активистичку позицију, његова дела посматрача не остављају равнодушним. Она га позивају да поново испита свој однос према уметничком наслеђу, како на нивоу разумевања, доживљавања и интерпретирања, тако и на нивоу вредновања.

УМЕТНОСТ, ПРИРОДА, НАУКА, ЗАНАТ, ТЕХНИКА

/in /by

Аутор у раду разматра могућност одређења појма уметности. Примена класичног облика дефиниције се одбацује услед немогућности једнозначног одређења врсне разлике уметности у односу на друге човекове делатности. Уместо тога, аутор предлаже другачији приступ овом проблему, који се огледа у испитивању разлика између уметности, с једне стране, и природе, науке, заната и технике, с друге стране. Испитујући однос уметности према другим облицима људске делатности, аутор уједно и скреће пажњу на битне историјске трансформације појма уметности. На крају, аутор долази до закључка да је у напору доласка до одређења модерног појма уметности неопходно овај појам очистити од наслеђених претпоставки и предрасуда, које могу искривити његово право значење.

УМЕТНОСТ У НЕДОСТАТКУ ДОКАЗА

/in /by