Публикације

СУКОБ ИЗМЕЂУ УТИЛИТАРИСТИЧКОГ И АНТИ-УТИЛИТАРИСТИЧКОГ У ЕВРОПСКОЈ ФИЛОЗОФИЈИ И КУЛТУРИ

/in /by

Одавно је прихваћено да филозофија Френсиса Бејкона, са својом утилитаристичком теоријом знања и ставом да човек има права над природом и као такав би требало да буде њен „слуга и господар”, представља филозофско полазиште технолошке цивилизације. Овај рад у одређеној мери расветљава процес ширења уталитаристичких вредности, почев од поља гносеологије до морала и естетике. Тај процес је кључно исходиште британске филозофије. Још једно кључно исходиште британске филозофије је естетска реакција на утилитаризам. Заједно, ова два тренда представљају круцијалне филозофске догађаје који су се одвијали на европском тлу, почев од времена ренесансе до данас.

ИМА ЛИ ПОТРЕБЕ ЗА ФИЛОЗОФСКОМ ЕСТЕТИКОМ

/in /by

Аутор у раду испитује да ли су филозофски естетички увиди релевантни за наш историјски тренутак. То питање је постављено у контексту све учесталијих савремених покушаја заснивања естетике као посебнонаучне емпиријске дисциплине или својеврсног припајања естетике већ постојећим посебним наукама. У првом поглављу дат је кратак преглед (пред)историје естетике од њеног заснивања до савремене епохе. Потом, у наставку, користећи се учењем Милана Дамњановића, аутор разматра кључне претпоставке емпиријски оријентисаних идеја естетике, с једне стране, и савремених филозофских концепција естетике, с друге стране. У трећем поглављу испитује се значај филозофске естетике у односу према другим не-филозофским естетичким концепцијама и долази се до закључка да проблеми естетике, поред емпиријског приступа, нужно захтевају и филозофску обраду и утемељење.

ФИЛОЗОФСКА И ПОЛИТИЧКА СТРАНА СУКОБА НА НАШОЈ ЉЕВИЦИ

/in /by

НЕМА САЗРЕВАЊА БЕЗ СТУПАЊА У ДИЈАЛОГ СА ЉУДИМА СУПРОТНОГ МИШЉЕЊА

/in , /by

Телесно душевно-духовно сазревање појединца /не и народа/ дуг је, мучан и целоживотан процес. Мноштво је чинилаца у току живота човека који овај процес сазревања, односно осмишљавања живота /„воља за смислом”/ могу да убрзају или успоре. Мало је сумње било и остало код психолога, психотерапеута, философа и религиозних мислилаца да је дијалог са људима друкчијег животног уверења /религиозног и идејног/ поуздан пут стварне индивидуације и/или обожења човека. Стално животно богаћење свога духовног, интелектуалног, али и емотивног/ирационалног/бића, на трновитој стази човека путника /хомо виатор/ условљава пораст толеранције према Другом и Другачијем.

ФИЛМСКА КУЛТУРА И РУСКА ЕСТЕТИКА ЕКРАНИЗАЦИЈЕ

/in /by

У раду се истражују могућности руске естетике екранизације у покушају одређивања природе филма као уметности и медија, као и њена повезаност са појмом филмске културе. Иако је однос филма и књижевности рано уочен као питање од великог не само теоријског него и културног значаја, овде се запажа повезаност традиције руске естетике екранизације са специфичним схватањем појма филмске културе присутним у контексту руске и совјетске културе двадесетог века.

УПОТРЕБА МИСАОНИХ ЕКСПЕРИМЕНАТА У ФИЛОЗОФИЈИ И ФИЛМУ

/in /by

У прилогу се разматра улога коју мисаони експерименти имају у филозофији, такође и могућност њиховог приказивања у филмовима. Мисаони експерименти могу продуктивно повезати филозофију и филмски медијум. Након што је укратко скицирана типологија оних експеримената који су погодни за филмску интерпретацију (пре свега оних који тематизују проблеме брисања разлике између стварности и привида, проблеме личног идентитета и етичке парадоксије), на примеру три филма (Вртоглавица, Матрикс, Нема земље за старце) приказује се конкретна реализација мисаоних експеримената филмским средствима. На крају прилога се тематизује хеуристички и дидактички значај филмова за филозофију управо преко приказа мисаоних експеримената.

FILM KAO FILOZOFIJA

/in /by

U članku se preispituje stav o filmu kao mediju filozofije. U suvremenoj literaturi postavlja se pitanje može li film dati originalan filozofski doprinos ili je krajnji doseg filma ilustrirati filozofski problem. Tvrdim da na to pitanje ne možemo odgovoriti neovisno o perspektivi gledatelja i znanju kojim on raspolaže.

ПОГЛЕД ДРУГОГ И САМОСАЗНАЊЕ: ЖИВОТИЊЕ КАО ПРОВОКАЦИЈА

/in /by

Овај чланак тематизује провокацију коју су животињe упутиле мишљењу. Историјска и феноменолошка реконструкција њеног значаја указује на драгоцени подстицај који су оне представљале за увиђање јединства и разлике животних облика, за признање епистемичких ограничења, за ослобађање од антропоцентричке предрасуде, за артикулацију егзистенцијалне ситуације и за проницање у хуманистичке политике дискриминације. У закључку се сугерише да се огрешење западне рационалности о све што није могла да подведе под своју претензију на универзалну меродавност искупљује тек критичким, обзирним и одговорним поступањем према дискурзивној и фактичкој нерасположивости оног Другог које заступају (и) животиње.

ЕСТЕТИКА КАО ФИЛОЗОФИЈА

/in /by