Публикације

ПРОЖИМАЊЕ МОДЕ И УМЕТНОСТИ НА ПРЕЛАЗУ ВЕКОВА

Рад анализира однос моде и уметности у ери глобализације и њихово прожимање у области модног дизајна. Социокултурни процес интеграције различитих културних вредности крајем двадесетог века доводи до преплитања различитих уметничких дисциплина и утиче на настанак новог интердисциплинарног медија који балансира између моде и уметности. Ове промене иницирају модне дизајнере на поновно процењивање улоге одеће, које треба да допринесе проналажењу алтернативних врста праксе и утичу на појаву новог типа уметника, концептуалног модног дизајнера, који у својим истраживањима улази у широко поље модних перецепција. Однос између модног дизајна и уметности почиње да се јавља као област у модним теоретским расправама, у којима модни теоретичари истражују пресек и везу између ових дисциплина, преиспитујући старе поделе. Преузимајући технике из разноврсних уметничких области, концептуални модни дизајнери својим делима отварају нове прерспективе и указујујући на нове методе и изразе, превазилазе традиционалне категоризације уметничких дисциплина.

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА, ИДЕНТИТЕТ, РОБА: СЛУЧАЈ STINKY ONION (ТАМАРА ЈЕЦИЋ) И THE PENULTIMATE JOURNEY (ГОРДАНА ЋИРЈАНИЋ)

Рад се бави питањем формирања идентитета, са фокусом на трансформишући потенцијал хибридности, у два савремена српска романа, Претпоследње путовање (2001) Гордане Ћирјанић и Stinky Onion (2009) Тамаре Јецић. Романи представљају приче о измештању два српска мигранта с краја XX века. Настојећи да се локализују у све глобализованијем свету, протагонисти граде своје идентитете кроз компјутерски посредован дискурс и потрошачко друштво. Формирање њихових идентитета се анализира кроз парадигму хибридности, која, по постколонијалном теоретичару Хомију Баби, има потенцијал да доведе у питање доминантне механизме стварања значења, омогућавајући појављивање нових значења и идентитета.

ПОЛИТИЧНОСТ СТУДИЈА КУЛТУРЕ – ПУТЕВИ И СТРАНПУТИЦЕ

Овај рад полази од претпоставке да су Студије културе импрегниране политичношћу. Прате се основне теоријске претпоставке Студија културе чија је првобитна улога била да се пронађу нова интерпретативна средства и методологије да би велике промене у друштву и култури од ’60-тих година прошлог века могле да се тумаче на нов начин. У опреци према елитистичким концепцијама културе оне теже да демократизују схватања културе обичног човека, спроведу вишедимензионалну критику културе капитализма руководећи се левичарским идејама и искуствима. Циљ је био да се мимо званичних институција отворе нови путеви за образовање јавних интелектуалаца. Под снажним утицајем постмодернизма и одговарајућих теорија, оне постају заговорници радикалног културализма, и, парадоксално, талац глобализма и идеологије неолиберализма. Рад прати концепте и идеје на које се студије културе ослањају доводећи до ове трансформације.