Публикације

ПИСМО ИЗ 1920. ГОДИНЕ

ИДЕОЛОШКИ ТИПОВИ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ И АКТУЕЛИЗАЦИЈЕ АНДРИЋЕВОГ КЊИЖЕВНОГ ОПУСА У ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОМ КОНТЕКСТУ

У овом раду интерпретирају се идеолошки модели национално маркиране рецепције Андрићевог књижевног дела од последње деценије 20. века у бошњачкој и српској интелектуалној средини, и притом истражује генеза негативног рецепцијског односа према овом писцу. Такође, указано је и на узроке и меру у којој се изучавање Андрићевог опуса изместило из примарно естетских оквира.

РАЗЛИКА У ВЕДРИНИ

У раду се компаративном методом проучавају две приповетке: Смрт у Венецији Томаса Мана и Бајрон у Синтри Иве Андрића. Указивањем на сличне мотиве и обраде истих, повезују се поетике двају писаца. Компарација се остварује на четири различита нивоа: обрада градова у овим приповеткама, уметници – јунаци приповедака, форма лепоте и љубави за којом трагају, и различито деловање лепоте и љубави на њих. Поступци и деловања главних јунака отварају општеважећа морална питања. Тема љубави у исто време повезује и раздваја ове приповетке. Посебна пажња усмерена је на дефинисање разлика у ведрини коју носе ове приповетке.