Публикације

БРЕНДИРАЊЕ МЕСТА И/ИЛИ ДЕСТИНАЦИЈА

У овом раду се износе нека запажања поводом књиге Дестинација као бренд – управљање репутацијом места коју су приредили Најџел Морган, Анет Причард и Роџер Прајд. Излажу се и коментаришу различити аспекти најобухаватнијег и најкомплетнијег до сада објављеног дела на српском језику на тему дестинацијског брендирања.

МЕНАЏЕРИ ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ И ПОЛИТИЧКИ ФУНКЦИОНЕРИ – ИСТИНСКИ ВЛАДАРИ У КОМУНИКАЦИОНОМ ПРОЦЕСУ

Рад проблематизује питање економских и политичких утицаја на новинаре и медијске институције и поставља тезу да су менаџери за односе с јавношћу и политички функционери они који најчешће владају комуникационим процесом. Преиспитује се улога и одговорност медијских радника који су најизложенији економским и политичким притисцима и утицајима, односно свих оних који користе медије за сопствене интересе. У раду се образлажу неки од чланова Етичког кодекса новинара Србије у вези с истинитошћу извештавања и независности од притисака, а који се по мишљењу аутора рада често крше у свакодневној новинарској пракси. Како постоје многобројни механизми манипулације којима се служе агенције за односе с јавношћу које заступају комерцијалне клијенте и граде имиџ политичких партија и њихових функционера, закључујемо да су њихови утицаји често снажнији од новинарске етике и професионалног поступања медија, што их тренутно чини истинским владарима у комуникационом процесу, а јавност и друштво чини подложним манипулацијама.

МАКЕДОНСКО СПИНОВАЊЕ БОРИСА

Питање утицаја ПР-а на уређивачку политику медија је исто као да поставите питање шта је старије: кокошка или јаје, посебно у региону у условима трансформације, “обичне отимачине”, посредством транзиције, преко текућег “ортачког капитализма”, све до фазе инсталисања неолибералног економског духа и (квази) демократије. Чак и да фаза “ортачког капитализма” још није прошла, дух и логика текућих ПР-а се изражава преко злоупотребе моћи медија за своје спиновање и “медијско силовање” јавности. Ово је слика стања у Републици Македонији у последњем периоду, а посебно с обзиром на актуелне догађаје у којима, с једне стране, имате покушај власти да насилним путем преко својих медијских гласноговорника инсталира Закон о медијима као подобан, европожељан и такорећи императиван, док Удружење новинара Македоније, с друге стране, крајњим и дифузним снагама, покушава да промовише и имплементира идеју о саморегулацији медија. У оваквим условима, кад се преко ПР-а утиче, не само евидентно, него и насилно, у односу на уређивачку политику медија, жртва је сама јавност, а на кратке стазе и они који то практикују, што намеће питање да ли ПР има своју професионалну етику и треба ли се држати ње или ће се у Македонији десити спиновање по узору на “спиновање Бориса”?

ПРИНЦИПИ САРАДЊЕ НОВИНАРА И ПР СТРУЧЊАКА

У креирању јавног мњења новинарство и ПР службе сваким даном добијају све већи значај. Припадници ових професија упућени су једни на друге, а њихов однос свакодневно поприма нове облике које је неопходно контролисати, јер постоји реална опасност да се изроде у своју супротност. Највећи информативни део штампе, радија и телевизије испуњен је ПР материјалима, а њиховом злоупотребом могу се остварити велике манипулације. Медијима и новинарима није једноставно да увек препознају често и прикривене интересе оних који их снабдевају ПР материјалима. Да би се избегле такве замке потребно је пуно знања, личне храбрости и моралне чврстине. У раду су представљени резултати истраживања о интеракцији новинара и ПР стручњака. Они су засновани на материјалу који је прикупљен на основу дубинских интервјуа са припадницима ове две професије. Циљ истраживања био је да се идентификују проблеми чијим се отклањањем може повећати квалитет комуникације између новинара и ПР стручњака, што све скупа треба да помогне успешности информисања јавности.

ЕТИЧКИ ИЗБОР И ГРАНИЧНЕ СИТУАЦИЈЕ У ПРОЗИ АНТОНИЈА ИСАКОВИЋА

Тема рада је преокупација етичком одлуком и граничним ситуацијама у прози српског приповедача Антонија Исаковића, где фрагментарност сећања и жудња за целовитошћу приповедања одражавају доминантну ауторову заокупљеност питањима људског делања у кризним ситуацијама. Етичка компонента Исаковићевог приповедања указује да постоји стална заоштреност животних избора у рату и смртној опасности, рефлектована не само у рационалном одлучивању, већ неретко осветљена и темом тела које се бори да савлада све границе издржљивости. Исаковић драматизује ментална стања неподатна јасној артикулацији говора и мисли, као што ћемо видети на примеру његових најпознатијих прича.

АНАЛИЗА МЕДИЈСКОГ ДИСКУРСА У СРБИЈИ СА ОСВРТОМ НА МУЛТИКУЛТУРАЛНУ КОМУНИКАЦИЈУ И ПРОФЕСИОНАЛНУ ЕТИКУ

Истраживања мултикултуралности представљају потребу, али и изазов у XXI веку. Обезбедити мањинама иста права и шансе које важе за већину велики је изазов за свако друштво. Уз то, није лако достићи и држати ове високе стандарде. С обзиром на то да данас у свету не постоји држава која је хомогена, ни етнички, ни верски, ни национално, врло је важно пронаћи друштвене и политичке установе за миран заједнички живот и сарадњу. За учвршћивање концепта мултикултуралности врло је важна улога мас-медија, јер управо њима припада монопол у стварању духовног простора. Медији су и добављачи и јавни пси чувари, а информација мора да уважава чињенице и поштује своје кориснике. Медији нису само они који информишу већ и они који формирају и управо ту лежи значај професионалне етике. Врло је битна и култура дијалога; да би се она учврстила и неговала неопходна је изградња јаког цивилног сектора, с једне, и развој концепта индивидуализма насупрот концепту колективног прихватања, с друге стране. Судбина будућих односа у Србији и квалитет самог живота зависе од тога да ли ћемо се самоусмеравати у правцу веће слободе човека, што садржајнијег дијалога и толеранције, суживота и емпатије и тога да ли ће медији комуницирања бити савезници у овом пројекту.

THE CULTURE OF MODERN SPECTACLE

Савремену медијску културу одређује логика победничког спектакла која се шири на све сфере живота. Постмодерни капитализам, уз помоћ спектакла, претвара свакодневни живот у забаву. Та забава заправо је лажно осећање среће, поп колотечина, која гута алтернативе па је, стога, једно пасивно потрошачко друштво. Данашњи медији поседују јединствену моћ информисања и плаве личност разним подацима. Они омогућују модерном човеку да зна много, а разуме мало. Ова расправа донекле осветљава тренутно врло популарни reality show, тело и спорт, и завршава виђењем модерних медија који идентитет данашњег човека претварају у пачворк.