БАШТИНСКИ АСПЕКТИ ИНСТИТУТА ЛЕГАТА
У раду се истражује место института легата у студијама баштине. Полази се од историјско-теоријског одређења појма баштине и указује се на његову везу с установом легата: утврђује се блиско порекло у изворно-правном карактеру оба термина, али и њихова савремена преплитања – од почетних теоријских премиса до његове друштвене употребљивости. У том смислу, основна претпоставка изражена у раду је да ови концепти добијају своје суштинско исходиште тек када постану део животне реалности, односно када оставштина постане чинилац у стварању друштвених и културних вредности заједнице и појединца. Уочава се да у случају појма баштине, баштинар бира шта наслеђује, док у случају легата легатар прима испоруку коју му је завешталац (декујус) одредио. Избор баштинара је израз културниих и друштвених вредности, и у том смислу „избор” има симболичкии метафорички каракатер који се потом материјализује бригом о предметима баштине. С друге стране, предмет легата је имовинско-правна корист, а „избор” је резултат законске регулативе. Имајући у виду ове и сличности и разлике, циљ је да се баштина и легат, као појам (филозофска категорија) и институт (друштвена формација), међусобно расветле и добију јасније обрисе.
