Публикације

СВЕТЛОСТ АЛЕКСАНДРИЈСКИХ СВЕТИОНИКА – ИНФОРМАЦИОНА ПИСМЕНОСТ, ДОЖИВОТНО УЧЕЊЕ И БИБЛИОТЕКЕ

Информациона писменост представља важан услов успешног коришћења електронске библиотеке којој корисници приступају путем интернета. Примена информационих и комуникационих технологија данас се све више шири и постаје део свакодневног живота људи у развијеним државама света. Александријска изјава о информационој писмености и доживотном учењу наводи да су „информациона писменост и доживотно учење светионици информационог друштва који осветљавају путеве развоја, напретка и слободе.“ Доживотно учење јесте вредност коју су најразвијеније земље света и међународне институције поставиле као универзалну и која представља значајну мисију сваке савремене библиотеке. IFLA (International Federation of Library Associations and Institutions  – Међународна федерација библиотечких удружења и установа) схвата информациону писменост као „основно људско право у дигиталном свету које промовише друштвено укључивање свих држава“. У раду су наведене неке дефиниције информационе писмености, дат је осврт на Александријски манифест, као и на стратешки документ Србије у овом важном домену.

КОЛИКО КОРИСТИМО ДИГИТАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ

Овај рад настоји да укаже на богатство електронских сервиса које нуде савремене библиотеке, као и на потребу да се у креирању „дигиталне понуде“ библиотека руководимо мерилима ефикасности и ефективности. Коришћење, посматрано као критеријум за евалуацију, подразумева начине и статистику коришћења, али и анализу понашања корисника: ко, у којим ситуацијама, шта и због чега користи. У Србији, у окружењу које ни приближно није искористило све могућности које пружа интернет у погледу е-управе, е-трговине и е-образовања, библиотеке су покренуле значајне пројекте дигитализације и искорачиле испред потреба друштва које у целини није спремно/ образовано/оспособљено/да користи дигиталне ресурсе. Излаз из овакве ситуације мора се тражити у јачању информационог друштва, од његових техничко-технолошких претпоставки, преко правно-регулаторних, до оних које се тичу информационе писмености грађана, односно њихове свести о томе како је људско знање организовано, како се проналазе праве информације и како се оне ефикасно користе да побољшају квалитет живота грађана.