Публикације

ДОБРОВИЋ И БРАШОВАН – ДВЕ ИСПРЕПЛЕТАНЕ СТВАРАЛАЧКЕ БИОГРАФИЈЕ

Каријере истакнутих српских архитеката новијег доба Николе Добровића (1897–1967) и Драгише Брашована (1887–1965), биле су повезане многим нитима које са историјске дистанце заслужују проблемски осврт. Иако изразити индивидуалци, успешни и утицајни у свим областима стручног рада, по многим параметрима сматрани узорним ауторима, нису делили исте идеолошко-естетске ставове, а ни стил јавног иступања. У историографским вредновањима новијег српског градитељства, обе личности су сагледаване у светлу стваралачких заслуга, при чему им је приписана темељна улога у развоју архитектонске струке, њене културолошке и уметничке афирмације. Као продуктивни прегаоци који су наступали са супротстављених полова стручне сцене, Добровић и Брашован су добили подједнако висока друштвена и стручна признања, али и слојевиту историографску валоризацију.

ТИПОЛОГИЈА АРХИТЕКТОНСКИХ И УРБАНИСТИЧКИХ ПРЕИНАЧАВАЊА БЕОГРАДА (19–21. ВЕК)

У досадашњим историографским тумачењима, недовољна пажња је поклaњaна процесима преиначавања урбане матрице Београда, узрокованих променљивим социо-економским интересима. Неухватљив у свом времену и тек са дистанце разумљив, културни идентитет српске престонице се у последња два века често мењао, упоредо са њеним просторним проширивањем, густим изграђивањем и демографским омасовљавањем. Радикална и умеренија градитељска преиначавања, превасходно изазвана ратним разарањима, дисконтинуитетима у развоју друштва, променама политичких уређења, владарских и архитектонских идеологија, резултирала су претераном стилском шароликошћу и висинском неуједначеношћу изграђеног фонда. Преиначавања су углавном иницирана планским одлукама виших друштвених инстанци или спонтаним, најчешће необразложеним манифестацијама тихе грађевинске еволуције. Трансформације српске престонице предузимане током последња два века најпре у вазалној, а потом независној српској и југословенској држави, неједнако су се одражавале на систем затечене градске структуре и живот у њој. На основу досадашњих критичких промишљања, преиначавања се могу диференцирати према обиму реализованости, цивилизацијској примерености (или неоправданости), степену образложености, урбанистичко-архитектонској методологији и идеолошко-економским платформама на којима су почивала.