КУЋА КАО ЕКРАН: ТРАНСФОРМАЦИЈЕ МЕДИЈСКЕ ФУНКЦИЈЕ У САВРЕМЕНОЈ АРХИТЕКТУРИ
Уколико урбани простор посматрамо као текст, јасно је да град нуди много могућности за различита читања. Захваљујући глобалној економији и развоју технологије, изглед и употреба града на крају 20. века се значајно мењају. Нови друштвени односи засновани на економском и технолошком развоју, условили су појаву друштва спектакла, које постаје кључно одређење градског живота. У савременом граду слика постаје основно средство комуникације. Измењени идентитет савременог града успостављају правила глобалног правца урбане изградње, али и трансформисана медијска функција у савременој архитектури. Увођење нових медија у процес архитектонског обликовања објеката истискује традиционалну медијску функцију архитектуре. У овом процесу установили смо неколико појава: релативизацију или поништавање фасаде; фрагментацију или употребу дела фасаде као простора излагања; и доминацију или третман фасаде као доминантног обележја куће. На основу посматрања ових појава установили смо нову типолошку класификацију медијске функције фасаде у савременој архитектури: фасада као носач маркетиншког садржаја; урбани екрани; архитектура као скулптура; и архитектура као медијска инфрастуктура.
