НАРАЦИЈА И ФИЛМСКА МУЗИКА
Теорија филмске музике дуго је сагледавала музички подсистем филма кроз призму односа музике и слике. Преокрет у смеру дефинисања музике у релацији и са нарацијом јесте заслуга америчке теоретичарке Клаудије Горбман. Она у овај домен уводи теорију нарације и примењује је на музику у филму. Коришћењем једног од кључних појмова везаних за теорију филма, diegesis, добијамо појмове дијегетичка и недијегетичка музика, који се односе на звучни/музички призор. Дијегетичка музика је, приближно речено, еквивалент музици из кадра, а недијегетичка background партитури. Текст у том смислу разматра начине на које музика, бивајући дијегетичка или недијегетичка партиципира нарацији, односно обавља не само представљачку већ и приповедачку функцију унутар сложене структуре каква је филмски систем.