МИЛЕНА ДРАГИЋЕВИЋ ШЕШИЋ, ТАТЈАНА НИКОЛИЋ: ДИГИТАЛНИ ХОРИЗОНТИ КУЛТУРЕ, УМЕТНОСТИ И МЕДИЈА, БЕОГРАД: ИНСТИТУТ ЗА ПОЗОРИШТЕ, ФИЛМ, РАДИО И ТЕЛЕВИЗИЈУ ФАКУЛТЕТА ДРАМСКИХ УМЕТНОСТИ И CLIO, 2021.
У раду се анализира значај сунца које оно има за Милоша Црњанског у његовом роману Код Хиперборејаца. Откривају се и тумаче његова значења као симбола благостања, просторног и временског ујединитеља. Истовремено, сагледава се начин на који Црњански појми време и простор. Закључује се зашто су значења сунца у приповедању Црњанског, заправо, утопијска. У раду се, […]
Образовање црквених уметника на Академији Српске православне цркве за уметности и консервацију у Београду траје пуних тридесет година (1993–2023), под покровитељством Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве. У чланку се износе релевантне чињенице које говоре о образовању црквених уметника – иконописаца, фрескописаца, мозаичара, вајара, конзерватора и рестауратора.
Свака од активности састоји се од ритуализованих гестова и звука, без обзира на то да ли се ради о извођачким уметностима, спорту или свакодневном животу. Ритуал укључује активности које се врше на одређеном месту, као што су покрети, речи и певање. Циљ овог рада било је повезивање понашања навијача Црвене звезде и Партизана са ритуалним […]
У раду се анализира какав дигитални јаз данас стварају друштвене мреже и на који начин се то одражава на друштво. Успон друштвених мрежа довео је до новог облика дигиталног јаза, па једнак приступ интернету није више једини фактор који ствара баријеру за повезивање. Данас се корисници сусрећу са изазовима коришћења друштвених мрежа због недостатка вештина […]
Старење становништва као феномен карактеристичан за све европске земље, намеће обавезу да се мерама јавне политике заштите права најстаријих, спречи њихова маргинализација и дискриминација и створе услови за равноправно учешће у свим сферама живота. У складу са тим, неопходно је креирати мере културне политике које ће омогућити услове за равноправно учешће старијих у културном животу. […]
Овај рад представља преглед важнијих европских приступа проучавању колективног памћења. У њему ће најпре бити говора о тезама оснивача дисциплине, француског социолога Мориса Албвакса. Након тога, у раду ће да буду представљене најважније идеје и појмови осталих класика студија памћења, попут оних француског историчара Пјера Норе и немачких професора Јана и Алаиде Асман. Напослетку, пажња […]
У раду се представљају кључне одреднице јавне повијести (public history). Прво се говори о промјенама у сувременој хисториографији које су омогућиле појаву јавне повијести и њезино афирмирање као нове хисторијске поддисциплине. Затим се приказују почеци јавне повијести и још увијек отворена питања њезина дефинирања. Након тога се представљају главни нагласци примијењене повијести (applied history). Иако […]
У раду се анализира настанак историје идеја и интелектуалне историје, два утицајна правца у савременим хуманистичким наукама. Приказани су настанак и развој ових дисциплина, њихове сличности и разлике, теоријско-методолошка обележја неколицине „школа” које су се јавиле током 20. века, њихови најутицајнији представници као и најзначајнији резултати. Почетком 21. века обновљено је интересовање за историју идеја […]
У раду се анализира историјски развој дисциплине историје међународних односа од њеног настанка у деветнаестом веку до данас. Даје се преглед различитих приступа и тема које су током последња два века уобличавале њено кретање. Рад је примарно усмерен на испитивање развоја историје међународних односа у њеној америчкој и западноевропској варијанти. У првом делу се у […]
Адреса: Риге од Фере 4, Београд
Фиксни телефон: +381 11 2637 565
Факс: +381 11 2638 941
Електронска пошта: kultura@zaprokul.org.rs
Сва права задржана | Часопис Култура
