Резултати претраге
ИСТРАЖИВАЊЕ ИДЕНТИТЕТА БЕОГРАДА
Истраживање о идентитету Београда организовано је током пролећа 2006. године и у њему су учествовали становници Београда, туристи из Србије и иностранства и представници организација и институција из домена културе, образовања, представници градске и републичке власти, запослени у медијима, маркетиншким агенцијама и уметници. Питања су била везана за колективно сећање, просторни идентитет града, однос садашњости, прошлости и будућности града, досадашњу промоцију и њене могућности у будућности и социодемографске карактеристике испитаника. Резултати истраживања указују на то да су слике Београда недовољно развијене и да је идентитет Београда био до сада углавном површно представљан, а да постоје различите карактеристике на којима је потребно градити идентитет Београда.
НОВАЦ, ЛОНДОНСКА ПОЉА, ИНФОРМАЦИЈА – ГРАД У РОМАНИМА МАРТИНА ЕЈМИСА
Новац, Лондонска поља, Информација – град у романима Мартина Ејмиса јесте рад који се бави интеракцијом ликова и окружења у три романа једног од најзначајнијих британских писаца. Ликови и урбано окружење у Ејмисовим романима представљају нераскидиву цјелину која указује на проблеме савременог идентитета. Посебан нагласак у тим дјелима стављен је на механизме и обрасце којима модерни мегалополиси обликују свеопшту деструктивност која је присутна на глобалном, као и на индивидуалном плану. Будући да њихове протагонисте одређују и обликују градови у којима живе, тај однос представља веома важну карику за разумијевање Ејмисовог тумачења савремене реалности у оквиру његове постмодерне поетике.
ДУЧИЋЕВ И ЦРЊАНСКОВ ПАРИЗ
Рад се бави анализом разлика у Црњансковој и Дучићевој слици Париза. Дучићева слика Париза ослања се на песникова снажно изражена франкофилска осећања. Париз се у Дучићевој оптици појављује као центар модернитета, али истовремено, он највише пажње поклања оном што је у Паризу ванвремено: Богородичиној цркви и Сени, при чему је први топоним за њега симбол културе, цивилизованости, мудрости и учености, а други безвремености. Црњанскова слика Париза укључује конфронтацију између актуелног и ванвременског, при чему Париз види више као центар динамичности и промењивости који симболизују новац, штампа и мода.
ГРАД КАО ПИШЧЕВ ИДЕНТИТЕТ
Град као урбана целина и временска димензија у којој се развија, умногоме одређују идентитет писца, односно његове књижевне топосе. Два изразита представника јужноевропске књижевности у распону од једног века, Константин Кавафи и Орхан Памук, сведоче својим биографијама и делом у прилог овој тези. Кавафи је рођен у Александрији 1863, а Памук у Истанбулу 1952. године; један песничким, а други прозним делом, одредили су своје градове као историјска чворишта, раскршћа цивилизација, а сопствено књижевно дело као својеврсну историју града.
АНГУЛЕМ – ОД СРЕДЊОВЕКОВНОГ ГРАДА ДО ПРЕСТОНИЦЕ СТРИПА
Када је пре скоро четрдесет година град Ангулем подржао оснивање Међународног фестивала стрипа, није ни могло да се претпостави какве ће промене тај фестивал покренути. Бавити се стрипом у то време није била прихватљива пракса; ипак, то је овом малом средњовековном граду дало драж нечег новог и привлачног. Стрип као идеја и Фестивал као покретачка снага толико су трансформисали Ангулем, да су од једног успаваног града створили центар културних индустрија, центар економије знања и центар региона. Урбана регенерација, која се здушно промовише 90-их година XX века, започела је у Ангулему спонтано, без теоретисања, покренута идејом неколицине људи коју је подржала локална заједница. Ангулем је постао престоница стрипа а регион у коме се налази долина слике.
БАЊАЛУЧКИ ГРАДСКИ ПАРК – МУЛТИФУНКЦИОНАЛНИ ПРОСТОР ГРАДСКОГ ИДЕНТИТЕТА
Рад прати трансформацију централне бањалучке парковске цјелине, извршену током 2005. и 2006. године, на основу које се покушава одговорити на питање да ли је архитектонско-урбанистичка промјена у потпуности нова или се, на неки начин, ослања на рјешења из ранијих периода Врбаске бановине и реконструкције послије Другог свјетског рата. Такође се настоји одредити које су то новине које ово ново рјешење уноси у историјско, архитектонско и урбанистичко наслијеђе града. На основу анализе може се закључити да се централни бањалучки Градски парк Петар Кочић дијелом надовезује на ранија рјешења из прошлости, али да истовремено поставља и модерне стандарде по питањима архитектонског обликовања и урбанистичког планирања новог мултифункционалног простора. У овом урбанистичком подухвату, традиционални парк постао је нови интегрисани амбијент с новом структуралном улогом која припада свакодневном животу, а не само слободном времену и разоноди. Парковски систем постављен је као доминантна тачка урбаног организма града, његовог културног развоја, чинећи га тако нераздвојним елементом новог градског идентитета.
УЛОГА ФЕСТИВАЛА EXIT У РАЗВОЈУ ИДЕНТИТЕТА НОВОГ САДА
Exit фестивал је вишедневни музички догађај који привлачи стотине хиљада посетилаца из Србије, с Балкана, али и из читаве Европе и света. Не само да је током десет година свог рада постао један од најбољих фестивала Европе већ се може рећи и да својим деловањем, културно-забавним садржајем и подршком хуманитарним организацијама, доприноси целокупној заједници током читаве године. Exit је у исто време и средство којим се добар глас о Србији шаље у свет, а Нови Сад је захваљујући њему постао синоним за квалитетну музику, хепенинг, младост и позитиван став према животу. Као институција чији рад у великој мери подржава домаћа јавност, и као догађај који је интегрисан у живот града и неодвојив од Петроварадинске тврђаве, Exit се прихвата као релевантан чинилац у поимању идентитета Новог Сада, у смислу урбане целине с културно-историјским наслеђем, али и идентитета људи који живе у њему. Расветљавајући досадашња достигнућа и пропусте у сарадњи Новог Сада и Exita, може се указати на то да ова организација има позитиван утицај на културни и туристички живот града, али се примећује да је тај потенцијал који поседује, у смислу сарадње с градом, неискоришћен.
БЕОГРАД ФЕСТИВАЛ У ФУНКЦИЈИ ОБЛИКОВАЊА ИМИЏА БЕОГРАДА
У раду је представљена анализа односа између, с једне стране, имиџа, тј. културног идентитета Београда који можемо да замислимо као скуп разнородних елемената у интеракцији и, с друге стране, БеогрАД фестивала који представља један елеменат таквог замишљеног скупа. Специфичност и културни идентитет Београда представљени су кроз три наведене теме: Културни програм – дисање Београда, Град тренутка и језик, Писмо и правопис као елементи културног идентитета Београда. Имајући у виду ове специфичности, као и особености БеогрАД фестивала, закључили смо да је Фестивал остварио утицај на имиџ Београда на следећи начин: обогатио је београдски културни програм; представио је и популарисао тему фестивала у стручној и широј јавности; подстакао је развој међународне и локалне сарадње (афирмисао је српску креативну сцену и омогућио њено представљање свету, представио је светску креативну сцену Београду, подстакао је интеракцију предавача и учесника Фестивала); допринео је маркетингу Београда и охрабрио приватну иницијативу у стварању културног програма.
ON PUBLIC SPACE AND ARTISTIC INTERVENTIONS
Уметници су одувек били фасцинирани у покушајима тестирања потенцијала јавног простора да омогући креативну афирмацију. Данас се све чешће уметничке интеракције дешавају на различитим локацијама напољу, а уметници се укључују у монотони ток нашег јавног простора. Међутим, да ли материјална отвореност тих места гарантује јавну природу ових радова? Појам јавног простора подлегао је великим променама. Дискурс који се тиме бави данас је свеприсутан. С обзиром на то, како се уметничке интервенције у јавном простору могу схватити? И, што је још интересантније, треба се усудити да се постави питање да ли су ефемерне, често ненајављене и непозване уметничке интервенције напољу, у стању да произведу смисао јавног простора. Ако јавни простор означава извесну идеју динамичног простора, где су разлике признате и где им је омогућено да узајамно делују, онда кратке, наизглед бесмислене креативне интервенције интензивно доприносе томе.
Контакт
Адреса: Риге од Фере 4, Београд
Фиксни телефон: +381 11 2637 565
Факс: +381 11 2638 941
Електронска пошта: kultura@zaprokul.org.rs
Сва права задржана | Часопис Култура
