Натраг на претрагу

Резултати претраге

1271
pdf
122-123 / 2009 - Љиљана Рогач

КУЛТУРНА ДИЈАГНОСТИКА ИДЕНТИТЕТА И ИМИЏА СРБИЈЕ У ЕВРОПСКОМ КОНТЕКСТУ

У контексту глобалних процеса, поставља се питање какав је положај културних и етничких идентитета, које су могућности за њихово очување и развој, те какве су импликације политике идентитета на шире друштвене токове и трендове. Улога културе у савременом друштву има све већи значај, док представе створене различитим механизмима обликују општеприхваћене друштвене вредности које чине мозаик идентитета. Зато улога културе никада као данас није била важнија, као ни потреба за преиспитивањем система вредности и других елемената који културу повезују с идентитетом. Реч је о идеолошко-друштвеним променама вредносног система и система националне идентификације и репрезентације. Културна дијагностика, као облик једног специфичног сагледавања Србије, упућује на потребу за излажењем из оквира уобичајеног поимања проблема везаних за представе о идентитету и имиџу Србије и њених градова. Као нови оквир за изналажење решења, предлаже се домен културне политике који подразумева заузимање активног односа према питањима културних идентитета.

1272
pdf
122-123 / 2009 - Ана Васиљевић

КРЕИРАЊЕ ИДЕНТИТЕТА, „БРЕНДИРАЊЕ“ ГРАДА

Познати и успешни, градови су одувек у нашим мислима повезивани с одређеним квалитетом, обећањем, атрибутом. Свет је од предантичког времена имао своје метрополе, градове на чији би се помен будила интересовања, стварале представе код оних који у њима никада нису били. Тај једноставни атрибут, који нам ствара представу о граду, може да има велики утицај на одлуке људи, било да је реч о туристичкој посети одређеном граду или опредељењу за будуће место становања. Одлуке које доносимо у том тренутку делимично су рационалне, делимично емоционалне. На који начин на њих можемо да утичемо? Како, уопште, настају митови о градовима? Град овде посматрамо као одређену врсту производа чији идентитет желимо да креирамо, како бисмо га јасно издвојили од осталих „конкурената“, јер он данас функционише, пре свега, као субјект на слободном тржишту. У свету се спроводе читаве маркетиншке кампање и креирају имиџ стратегије градова, јер је одавно јасно да је то оно што ствара повољну заинтересованост за наш град.

1273
pdf
122-123 / 2009 - Бојана Бурсаћ

ПРИКАЗ ТЕОРИЈСКИХ МОДЕЛА У ДЕФИНИСАЊУ ИДЕНТИТЕТА ГРАДА – СТУДИЈА СЛУЧАЈА ГРАДА БЕОГРАДА

Текст представља истраживање различитих модалитета у дефинисању идентитета града, маркетинга града, као и изазова његовог „брендирања“. Приликом овог истраживања, узети су у обзир различити аспекти града: географски положај, урбана и архитектонска обележја, историја, перцепција коју грађани, надлежни градски ауторитети и туристи имају о граду. Маркетиншка анализа града, као и „бренд“ града, показује сву осетљивост појма и неопходност примене нових параметара у анализи града. У другом делу рада представљени су идентитети Београда засновани на карактеристикама града познатим из његове историје, на одговорима испитаника који су учествовали у истраживању о Београду 2006. године, као и на теоријама стварања идентитета града и дефиницији „бренда“. Афирмација представљених идентитета помогла би у грађењу позитивне слике града међу становницима, туристима и свима који утичу на његов развој.

1274
pdf
122-123 / 2009 - Slavica Radišić

POSTINDUSTRIJSKI GRAD I KULTURNA POLITIKA

U periodu od Drugog svijetskog rata u velikom broju razvijenih zemalja nekada dominirajući industrijski urbanistički sistem doživio je potpuni kolaps. Nezaposlenost, fizičko propadanje centralnih dijelova grada i veliki socijalni problemi, termini su koji najbolje opisuju stanje gradova koji su svoj ekonomski razvoj bazirali isključivo na industrijskoj proizvodnji. Kao glavni trend za riješavanja ovih problema od kraja 70-ih, prvo u SAD-u a potom i u Evropi, nametnuli su se programi urbane regeneracije kao moguće metode za postizanje ekonomske restrukturacije. Nekadašnja industrijska područja su obnovljena i redizajnirana, i u njih su se uselili predstavnici raznih kompanija, pravne i finansijske firme i različiti komercijalni sadržaji. U želji da privuku što više investicija, i da se što bolje pozicioniraju u okvirima savremene globalne ekonomije, u gradovima je posebna pažnja počela da se poklanja definisanju njihovog identiteta i imidža, kao i razvoju ponude u oblasti zabave, sporta i kulture.

U ovom tekstu pokušaću da prikažem na koji način se formirao savremeni postindustrijski urbani sistem i koje su njegove glavne odlike, te kakvu ulogu u tom procesu imaju kultura i kulturna politika.

1276
pdf
122-123 / 2009 - Бранимир Стојковић

ГРАД КАО ОКВИР ЗАВИЧАЈНОГ ИДЕНТИТЕТА

Рад се састоји из три дела. У првом се настоји да се ближе одреди појам идентитета јер му се придају многа, често неодређена и, чак, произвољна значења. Приказан је, најпре, развој појма идентитета од његове првобитно филозофске до касније индивидуално–психолошке употребе. Новије простирање концепта идентитета смешта га у шири антрополошки и кулуролошки контекст наглашавајући његову колективну, односно културну димензију. У другом делу рада се на тај начин одређен појам културног идентитета смешта у контекст културне политике српских градова. Показано је да је обликовање идентитета српских градова углавном занемарено, да је градски идентитет рудиментаран и да се историјске и савремене особености српских градова ни издалека не користе како би њихов идентитет био успешно обликован. Трећи део рада бави се завичајним идентитетом Пирота и Пироћанаца. Из њега се сагледава на који начин неколико идентификатора који нису изворно завичајни (пиротски ћилим, торлачки дијалект, качкаваљ…), успешно функционишу као елементи за претежно спонтану конструкцију градског идентитета Пирота, дајући му квалитет одрживости и различитости у односу на друге градове.

1277
pdf
122-123 / 2009 - Милена Драгићевић-Шешић

КУЛТУРА У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ГРАДА – КУЛТУРНИ КАПИТАЛ И ИНТЕГРАТИВНА КУЛТУРНА ПОЛИТИКА

Овај рад истражује културолошко значење града – идентитет града и његову симболичну вредност (материјално и духовно наслеђе), као средства развоја у савременом свету. Позиционирајући културу у центар градског стратешког развоја у оквиру различитих јавних практичних политика, у тексту се указује на то да је питање културне писмености (Brecknock, R. 2006) – способности да се разумеју, усвоје и развију значења градских структура, градских икона и градских елемената, као што су суседства и јавни простори – важан део градског културног капитала данашњице. Главно истраживачко питање јесте: како повезати стратегију градског развоја са стратегијом културног развоја у временима брзих промена, све јачих утицаја глобалне културе на промене вредности и локалне културне традиције, растућег значаја услуга и напуштања производне логике, па и самог подручја производње? Полазећи од става да је култура сталан, али и променљив фактор у стварању градског идентитета, истраживање је приказало вишеструке дихотомије савременог процеса урбаних културних промена. Текст представља POSITION PAPER са смерницама (policy recommendations) за будуће пројекте развоја урбаних јавних политика.

1278
pdf
122-123 / 2009 - Ратко Божовић

ГРАД И КУЛТУРА

У тексту се третира питање града као културолошког феномена. Заступљене су релевантне теорије градова, како домаћих тако и страних аутора, у контексту промишљања града – у распону од његове „смрти“, рушевина и лаганог одумирања, па све до утопијских визија града као „органа љубави“. Овим радом је, такође, покренута дилема у вези утврђивања темељних вредности града, а која се тиче анализе противприродног, урбаног техноокружења, с једне стране, и грађана и њихових егзистенцијалних, лудичких и креативних потреба, с друге стране. Отуђеност и усамљеност, насупрот осећању топлине, припадности и блискости с градом и надаље представљају изазове како савременог града, тако и света културе, као и њему иманентног развоја нових урбаних простора и феномена.