Натраг на претрагу

Резултати претраге

1361
pdf
140 / 2013 - Милена Драгићевић Шешић

ЛИДЕРСКИ СТИЛ МИРЕ ТРАИЛОВИЋ: ПРЕДУЗЕТНИЧКИ ДУХ У БИРОКРАТСКОМ СВЕТУ

Ова студија истражује лидерски стил позоришне редитељке, продуценткиње и менаџерке Мире Траиловић (1924-1989). Њена лична прича јесте прича позоришног развоја у Југославији и социјалног и културног развоја Београда и Југославије у периоду од 1956-1989. године, периоду коме је она допринела у великој мери. Основни фокус студије је проучавање лидерских способности Мире Траиловић које су допринеле новим организационим формама у култури, новим методама менаџмента (адаптивни менаџмент квалитета) и специфичним организационим културама. Студија разматра у којој су мери њене лидерске способности допринеле променама очекивања културне јавности као и њен утицај на лидере јавног мњења и политичке лидере социјалистичке Југославије (посебно очекивања у односу на естетске и етичке вредности позоришних представа). Студија истиче који су то квалитети издвојили Миру Траиловић у време када су културним животом управљали пре свега мушкарци и то они који су произашли из партизанског покрета. Већина ових мушкараца, пореклом из радничке класе, служили су званичној идеологији док је Мира Траиловић представљала супротност свему што су они оличавали. Методологија истраживања укључује архивску анализу, библиографско истраживање, интервјуе са кључним сарадницима и лично искуство ауторке овог текста (организаторке БИТЕФ-а 1973. и 1974. године)

1362
pdf
140 / 2013 - Ratko Božović

IGRA ILI NIŠTA

Polazeći od pretpostavke da je igra u savremenoj kulturi ozbiljno ugrožena, nameće se neophodnost prevrednovanja ideje o igri kao nezaobilaznoj vrednosti kulture. Edgar Moren pokazuje da se savremena tehno – ekonomska civilizacija temelji na „reduktivnom shvatanju” čoveka. Homo sapiens i homo faber apsolutno dominiraju, međusobno se „određuju i nadodređuju”. Iz pojma „homo” isključeno je sve što je demens – san, strast, mit – i što je ludens – igra, uživanje, zabava i što je što je „homo amatro”, čovek sposoban da voli. Činjenica je da se u igri može reprodukovati cela duhovna sadržina sveta uverljivo govori da je igra temeljna vrednost kulture.

1363
pdf
140 / 2013 - Бојан Јовановић

РЕЛИГИОЗНОСТ КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ

Сматран најзаслужнијом личности за доктринарно и идеолошко утемељење хришћанства, Константин Велики је као раван апостолу и проглашен за светитеља. Пресудним за његово хришћанско опредељење сматра се објава Христовог монограма у сну и визији непосредно пред одлучујућу битку код Милвијског моста. Божја наклоност је изражена поруком да ће победити уколико прихвати хришћански знак и њиме обележи штитове својих војника. Доминантни пагански симболи на његовом славолуку, подигнутом у Риму у знак победе, указују, међутим, на Константиново тада другачије религијско опредељење. Уколико је у њему тада преовладавала паганска вера, онда се у потоњем периоду може уочити његово поступно прихватање хришћанства. Налазећи у новој вери потребно упориште својој власти, Константин је био прагматичан и рационалан верник који је на крају свог живота обредом крштења постао хришћанин.

1364
pdf
140 / 2013 - Душан Пајин

РЕЛИГИЈСКИ ПЛУРАЛИЗАМ – РЕЛИГИЈСКИ РАТОВИ И РЕЛИГИЈСКА ТОЛЕРАНЦИЈА

Један од трајних парадокса људске историје је да је током више хиљада година религијски плурализам био један од главних узрока сукоба и ратова, а то био изазов за верску толеранцију, која је изгледала као покушај, или чин добре воље (који – до сада – није могао да буде трајно успостављен). Тако можемо пратити две линије кроз историју – историју верских сукоба и ратова и историју (верске) толеранције (или становишта која се залажу за толеранцију, посебно верску толеранцију). Иако можемо наћи примере идеја о верској толеранцији у различитим временима и културама, такође налазимо и верске сукобе и ратова који се понављају у различитим временима и културама, од античких времена до данас.

1365
pdf
140 / 2013 - Ђуро Шушњић

ДРУШТВЕНИ КАРАКТЕР И КУЛТУРНИ ОБРАЗАЦ

У овом тексту аутор истражује, разматра друштвени карактер и културни образац преко низа парадоксалних исказа о овим темама. Уз ослањање на релевантну светску антрополошку и филозофску литературу, аутор одређује предмет свог истраживања, да би уз обилан доказни материјал из атропологије, етнологије и књижевности, пришао разматрањима друштвеног карактера српског народа.

1366
pdf
140 / 2013 - Владета Јеротић

НЕМА САЗРЕВАЊА БЕЗ СТУПАЊА У ДИЈАЛОГ СА ЉУДИМА СУПРОТНОГ МИШЉЕЊА

Телесно душевно-духовно сазревање појединца /не и народа/ дуг је, мучан и целоживотан процес. Мноштво је чинилаца у току живота човека који овај процес сазревања, односно осмишљавања живота /„воља за смислом”/ могу да убрзају или успоре. Мало је сумње било и остало код психолога, психотерапеута, философа и религиозних мислилаца да је дијалог са људима друкчијег животног уверења /религиозног и идејног/ поуздан пут стварне индивидуације и/или обожења човека. Стално животно богаћење свога духовног, интелектуалног, али и емотивног/ирационалног/бића, на трновитој стази човека путника /хомо виатор/ условљава пораст толеранције према Другом и Другачијем.

1369
pdf
141 / 2013 - Владимир Коларић

ФИЛМСКА КУЛТУРА И РУСКА ЕСТЕТИКА ЕКРАНИЗАЦИЈЕ

У раду се истражују могућности руске естетике екранизације у покушају одређивања природе филма као уметности и медија, као и њена повезаност са појмом филмске културе. Иако је однос филма и књижевности рано уочен као питање од великог не само теоријског него и културног значаја, овде се запажа повезаност традиције руске естетике екранизације са специфичним схватањем појма филмске културе присутним у контексту руске и совјетске културе двадесетог века.

1370
pdf
141 / 2013 - Јелена Ђурић

ТРАНЗИЦИЈА КУЛТУРЕ

У тексту се указује на то да интринсична непотпуност значења појма „култура”, који зависи од контекста, не умањује улогу културе у обликовању погледа на свет. Проблематични економски и политички услови одражавају се на стање културе, а свест о стању културе омогућава дубље сагледавање могућности друштвених промена. Томе се испречава принцип модерне капиталистичке производње која је и настала са трговином књигама, као производња културе. Показује се да је производња културе, која је окренута профиту, препрека за стваралачко обликовање културе. То је још проблематичније у маргинализованим културама, попут културе у Србији, која је стално изложена сменама транзиција – из премодерног доба, у традицију хришћанства, па преко атеистичке модернизације комунистичког режима, до садашње ере глобализације. Тако је текућа транзиција културе у Србији постала део опште (глобалне) културне транзиције која се налази на раскрсници између производње културе, чија је средишња вредност профит, и стварања културе као подлоге одрживог и хуманог живота на Земљи.