Резултати претраге

У настојању да се испита феномен дендизма у раду се проблематизује однос слободе појединца и његове условљености менама моде. Иако је везан за одређени историјски тренутак и одређени географски простор, дендизам има универзалан културни значај, јер промовише једно ново схватање индивидуалитета. Денди постоји само на основу властитог суда укуса који се очитује у начину његовог одевања, држања и манира. Уместо да се одене прикладно обичајима друштвене класе којој припада, као што је то било уобичајено, модерни појединац оличен у дендију у слободном избору одеће и владања види прилику за властиту самореализацију. Управо дендизму треба приписати заслуге за откриће могућности да се нечија независност и оригиналност дају изразити непосредно, на његовој спољашњости. Кључно питање, од којег зависи културни домет дендизма, јесте да ли такво поступање може да обезбеди истинску слободу индивидуе или оно само отвара ново поље друштвене манипулације.

У тексту се испитује применљивост појма мрежа школских другара у анализи умрежености пословне елите у Србији. На подацима емпиријског истраживања спроведеног 2012. године на узорку економске елите показује се да има основа за прихватање хипотезе према којој лични успех зависи од хомогености групације којој успешни појединци припадају, али да та хомогеност може проистицати из више извора, а мрежа школских другара представља само један од тих извора.

Синтагма ‘трећа култура’ створена је као ознака за активност научника и филозофа који филозофска питања настоје да артикулишу ослањајући се на резултате савремене природне науке и да одговоре на њих пруже у оквиру натуралистичке слике света. Циљ овог чланка је да се анализирају најважнији аспекти треће културе и одређене филозофске импликације ове концепције.

Графити представљају специфичан вид комуникације младих у урбаним срединама. У питању је веома хетерогена појава, чији се неки облици граниче са уметношћу док други остају у домену вандализма. Истраживање је експлоративног типа и има два основна циља – испитивање процене Београђана о заступљености различитих врста стилизованих и нестилизованих графита на различитим локацијама у граду и утврђивање односа Београђана према графитима и њихове процене прикладности различитих локација за цртање и писање графита. Пригодни узорак од 100 Београђана попунио је екстензивну анкету. Резултати показују да су нестилизовани графити опажени као заступљенији од стилизованих, док је однос према стилизованим графитима значајно повољнији него према нестилизованим. Овај налаз може се објаснити мањим трудом који је потребно уложити у стварање нестилизованих графита, а који пак води њиховој нижој естетској вредности. Одређени јавни простори – зидови који окружују објекте, подземни пролази, надвожњаци и мостови – који се перципирају као најисписанији графитима, уједно се сматрају и најприкладнијим за ову врсту активности.

Учење француског језика у оквиру редовног програма на основним студијама ликовних уметности може се уврстити у специјалан вид наставе страног језика, такозвани ФОС (од француског Le Français sur Objectifs Spécifiques), и подразумева учење француског језика са посебним циљевима, најчешће у професионалне сврхе. У овом случају реч је о курсу француског који би студенте припремио за сналажење у ситуацијама типичним за професионални или универзитетски миље. Реализацију оваквог програма карактерише низ припремних етапа типичних за дидактику ФОС-а. То су: анализа потреба, прикупљање података и дидактичка обрада материјала. Имајући у виду непостојање посебних уџбеника намењених искључиво студентима ликовних уметности, улога је наставника да сам анализира потребе, и на основу постављених комуникативних, лексичких, граматичких и интеркултуралних циљева, сам конципира дидактички материјал. Циљ оваквог вида наставе је да се посебним одабиром дидактичког материјала и метода ликовно уметнички садржаји интегришу у учење француског језика.