Резултати претраге

Текст је настао на бази истраживања Културна политика Града Београда Завода за проучавање културног развитка спроведеног током 2011. године. Том приликом су мапирани активни актери у култури града Београда и прикупљени подаци о њиховим основним ресурсима за период 2008-2010. године. Град Београд чини 17 градских општина којима су 2008. године Статутом града одређени и послови који се тичу културе. У тексту је културна политика града Београда сагледана из перспективе градских општина, да ли се и на који начин ове одреднице Статута операционализују у пракси. Ситуација је анализирана кроз увид у културну инфраструктуру, кључне доносиоце одлука на нивоу градских општина, финансирање послова културе, планирање и сарадњу градских општина са Градом.

Традиционални приступ доприносима које музеји пружају свом окружењу сагледавао је само нематеријалну страну бенефита и корист препознавао у доменима заштите наслеђа и едукативне и културне мисије, запостављајући економске развојне потенцијале, али током последњих деценија уочавају се промене у приступу. Својеврсну глобалну, опште препознатљиву парадигму за економски развој окружења, заснован на постојању атрактивног и посећеног музејa, представља музеј Гугенхајм у Билбау, отворенoг 1997. године. Деценију и по касније, појавила се нова слична парадигма – испостава париског Лувра у градићу Ленсу на северу Француске. Лувр Ленс је отворен крајем 2012. године са циљем да као примарна туристичка атракција покрене развој културног туризма и допринесе општем развоју Ленса и области Норд Пас де Кале, захваћене рецесијом услед затварања фабрика и рудника као генератора претходног развоја.

Стратегија културе војвођанских Мађара је једна у низу стратегија, коју је израдио и усвојио Национални савет мађарске националне мањине. Овај обиман и сложен документ оцењен је од стране већине чланова Националног савета и његовог председника, као пионирски подухват, будући да до тада ниједна национална мањина у Србији у АП Војводини, није располагала сличним документом. Разлог за овај амбициозни подухват од стране Националног савета мађарске националне мањине, нађен је у зацртаним плановима и циљевима савета те своју сврсисходност и могућност реализације препознаје у расположивим ресурсима попут броја стручњака и институција, установа и цивилних удружења у области културе, која се налазе и раде на територији АП Војводине. Представљање и анализа Стратегије и препознавање културне политике Националног савета мађарске националне мањине у њој је предмет овог рада.

Истраживање празничне трпезе једне руралне микрозаједнице у периоду социјалистичке Југославије показује како формалним јеловником група потврђује и редефинише своје постојање. Јеловник је родно мушки обиљежен, али и по укусу свих конзумената. Обиље меса у оброцима показује да је пожељно класно тијело снажно (мушко) тијело, које открива најдубље диспозиције хабитуса. Алкохолна пића пију и мушкарци и жене, али мушкарци више јер као припадници доминантног пола имају већу потребу у репродуковању норме културе. Посао припремања и служења хране за столом није подвргнут ритуалним правилима и родно је женски обиљежен. Уношењем промјена у јеловник и еманципацијом жене за трпезом, ова патријархална микрозаједница показује динамичност и флексибилност, чиме се негира стереотип о пасивности сеоског становништва. Разлике у економској моћи најмање су видљиве на празничној трпези, што потврђује Бурдијеову (Bourdieu) тезу да је храна повлаштена област гдје је симболички могуће повратити дигнитет и самопоштовање друштвених група које реално, економски и социјално стоје на дну друштвене љествице.