Резултати претраге

У овом раду биће изведена анализа улоге савременог дизајна у контексту професионалне етике, како би се боље разумели домети одговорности које дизајн собом носи у друштву и за друштво. Дизајн као дисциплина може бити позитивно или негативно искоришћен у зависности од тога да ли се етички кодови примењују или не примењују како пре, тако и током дизајнерског процеса. Као активни учесник у друштву, дизајнер не може остати незаинтересована и етички неутрална партија, јер ефекти његовог или њеног деловања могу бити погубни. У овом раду биће приказани примери и начини којима се вештине дизајнера и домети дизајна могу користити како би се остварили одређени бенефити како за појединца тако и за читаво друштво.

Фантазија простора игра важну улогу у терапијској психологији и покрива готово све оно што се одвија унутар субјеката терапије – радимо на процесима који се одвијају унутар неке породице а чине је дисфункционалном; прорађујемо и расветљавамо примитивна ментална стања која се одвијају у несвесном анализованог, распетљавамо проблеме настале унутар трансферно-контратрансферног односа; помажемо људима који су у шкрипцу; анализом олакшавамо клијенту да поврати пројекције натраг у себе; телесним техникама настојимо открити где се у телу скривају отцепљени трауматични доживљаји итд. Терапеутима драги појмови, без којих им је рад незамислив – пројекција, интројекција, интернализација, повлачење уцеловљавање, увид, рефлексија, отеловљење, премештање, померање, регресија, несвесно, подсвесно, жртвени јарац, триангулација, контакт, феноменолошко поље, контејнер, израстање, отеловљење, реално-нереално, субјект-објект и слично – изведени су из идеје простора или су настали ослањајући се на њу. У раду се бавим херменеутиком ове доминантне фантазије терапијске психологије и супротстављам је фантазији места на којој се, потом, може изградити једна посве другачија парадигма која би послужила као феноменолошко станиште горе побројаним процесима и садржајима нашег терапијског рада.

У раду смо покушали да прикажемо теорију глобалног језичког система Абрама де Свана. Понудили смо критичку анализу примене теорије рационалног избора на проблем динамике између различитих природних језика. Употреба теорије рационалног избора и де Сванов инструмент комуникативне вредности је ограничио домет његовог доприноса да створи комплексније објашњење учења другог језика. Де Сванов еклектичан (паралелан) приступ у разматраној студији не решава проблем уског теоријског оквира глобалног језичког система (комуникативна вредност). Ипак, понудили смо могуће правце за побољшање и боље разумевање глобалног језичког система, унутар истог теоријског оквира.

Након нестанка СФРЈ и ратова који су распад ове државе пратили, долази до измене историјских уџбеника у свим новонасталим државама. Створени су нови идентитети и обрада појединих тема морала је да се уклопи у нове идеолошке оквире. Основни циљ овог рада је да се утврди на који начин се у различитим државама, насталим распадом СФРЈ, представљају ратови који су пратили тај догађај, како се представљају различити појединачни и друштвени актери (председници појединих република, ЈНА, нације), да ли се користе и стереотипи о нацијама и идеолошким опредељењима, каква је идеолошка функција одређених приповести о ратовима у СФРЈ, колики се уопште значај посвећује овој теми у склопу посебних националних историја, те какав значај за будуће односе на Балкану може имати одређено представљање југословенских ратова у историјским уџбеницима.