Резултати претраге

За разлику од многих текстова који су у протекле две деценије написани о крају штампане књиге, овај рад се бави крајем електронске књиге. Последњи извештаји о губицима у електронском издаваштву показују да је штампана књига поново преузела примат и сви су изгледи да ће тако остати. Међутим, успона и падова у е-издаваштву било је и раније; почетни оптимизам раних деведесетих замењен је озбиљним сумњама, да би појавом читача Киндл дошло до тога да е-књига преузме примат. Насупрот овој, од самог почетка нестабилној ситуацији на тржишту, е-књига је самом својом појавом изазвала толико полемика и прорицања будућности као ни један нови медиј. Многи су прогнозирали крај штампане књиге, а тиме и крај читаве једне цивилизације, други су најављивали дигиталну културу као потпуно нови начин живота, ретко ко се устезао да промене назове револуционарним, а већина се сложила да е-књиге имају многе предности. Да ли би се сада било ко усудио да нешто прогнозира.

Роман Време чуда Борислава Пекића почива на чврстом међусобном односу идеологије и нарације. С обзиром да се не може приповедати о идеологији с неутралног и објективног становишта, биће детаљно анализирана релација у којој се налазе идеологија романа и идеологија у роману. Образложиће се на који начин наративне стратегије истовремено представљају средство спровођења идеолошких захтева, али и средство њихове дезинтеграције. У раду ће се претежно користити терминологија Луја Алтисера (Louis Althusser) у домену идеологије, а у домену наратологије, терминологија Жерар Женета (Gérard Genette). У закључним разматрањима биће истакнута теза да у извесној мери криза нарације која је захватила савремену књижевност почива на негирању виталистичке везе (приказане у роману) између идеологије и приповедања.

Елиф Шафак, једна од истакнутих представница турског постмодернизма, користи различите наративне технике којима критички изазива традиционалне форме, али и вредности још увек присутне у турској књижевности. Рад се бави разматрањем наративних техника које је Елиф Шафак употребила у романима Вашљива палата и Љубав. Развијајући специфичан наративни поступак заснован на концепту круга, али и експериментисању са различитим нараторима и вишеструким тачкама гледишта, Елиф Шафак ствара дела која заузимају сасвим посебно место у турској књижевности, што је видљиво и из чињенице да спада у најчитаније ауторе у тој земљи, као и да ужива велику популарност и ван ње.

Савремена теорија о космополитизму настала, између осталог, под утицајем глобализације и теорије глобализације, усредсређује се на различите видове космополитизма у књижевности и уметности од антике до данас, уз посебан осврт на такозвани нови космополитизам који су у погледу развоја пре свега обележила два догађаја, пад Берлинског зида и напад на Светски трговински центар. Један од најважнијих предмета интересовања ове теорије јесте космополитски роман, међу чијим је суштинским одликама, поред урбаних и виртуелних окружења као стецишта глобалних токова и превазилажења традиционалних идеја о заједници, фрагментарна, а кохезивна калеидоскопска нарација. Овај рад анализира разуђеност такве нарације и наративне структуре, те њихов учинак и смисао на примеру Атласа облака Дејвида Мичела, родоначелника и истакнутог представника космополитског романа 21. века.