Натраг на претрагу

Резултати претраге

1544
150 / 2016 - Славиша Костић

ТЕОЛОШКО-ФИЛОЗОФСКО САГЛЕДАВАЊЕ КЉУЧНИХ ДЕЛОВА ФИЛМА ПЕРВЕРЗЊАКОВ ВОДИЧ КРОЗ ИДЕОЛОГИЈУ

У овом раду се кроз теолошку призму сагледавају кључни делови филма Перверзњаков водич кроз идеологију. У првом делу обрађујемо Жижеково сагледавање Јововог и Христовог страдања као и фаворизовање постметафизичке религије – хришћанства, што упоређујемо са третирањем теодикеје од стране Лешека Колаковског. Жижеков исказ о религијском фанатизму као религијскoј суспензији етичког упоређујемо са гледиштем Роуена Вилијамса да без Бога врло лако може доћи до изопачене слободе, која представља суштину дијаболичног. Напослетку бива обрађена Жижекова критика модерног конзумеризма који фаворизује уживање као облик својеврсне изопачене дужности. Грејем Ворд се усредсређује на глобални град који форсира материјални конзумеристички рај, док је духовност нешто споредно.

1545
150 / 2016 - Јелена М. Степанов

ДЕЛЕЗОВ И ГАТАРИЈЕВ КОНЦЕПТ РИЗОМА КРОЗ АРХИТЕКТУРУ, УМЕТНОСТ И ДИЗАЈН

Ауторка се бави концептом ризома кроз уметност, дизајн и архитектуру и указује на чињеницу да су поменуте дисциплине, у ствари, сплет естетских, психолошких и политичких разлика које се стално доводе у сложене међуодносе. Концепт ризома одговара постмодерни, у којој су све тачке мултипликоване и међусобно испреплетане нехијерархизованим нитима. Подела између области стварности (света), области репрезентације (књига) и поља субјективности (аутор) више не постоји. На идеју ризома надовезује се Кулхасов (Rem Koolhaas) текст о савременом граду Џанкспејсу (Junkspace), који пореди са постмодерним простором аеродрома преко архитектонских и просторних карактеристика.

1546
150 / 2016 - Татјана Савић

ЦИВИЛИЗАЦИЈА МАЈА У АРХИТЕКТУРИ

Циљ овог рада је да истражи цивилизацију древних Маја, на сачуваним примерима цртежа, графика и фотографија, архитектуре, које су настале током осамнаестог и деветнаестог века. Методолошки апарат је развијен у хронолошкој вертикали која се пружа од почетака истраживања и ликовног презентовања цивилизације древних Маја у делу европских уметника. Пресек истражености предмета проучавања и ликовних прилога систематизован је тако да омогући праћење историјских околности које су иницирале поједине експедиције, односно на услове и стручност оних који су у њима учествовали, као и доприноса који су дале познавању мајанске архитектуре. Такође, у обзир је узет и контекст европске културе, али и посматрања архитектуре као цивилизацијске и уметничке тековине древних Маја.

1547
150 / 2016 - Сања Лазаревић Радак

ДРУШТВЕНИ АСПЕКТИ ХОРОР ЖАНРА У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ФИЛМУ ОД 1973. ДО 1990. ГОДИНЕ

Издвајајући десет југословенских филмова који користе ефекте хорора, указујем на могућности њихове класификације ослањањем на жанрове са којима се преплићу, крећући се од тематизације демонске сексуалности жене, кокетирајући са филмом апокалипсе, социјалне драме, онтолошке драме, слешер филма и великог наратива о геополитичкој судбини ови филмови исписују ауто-репрезентативни наратив чије читање открива само-критику, преиспитивање историјских наратива и вредности социјалистичког друштва. Читање социјалног подтекста југословенског хорора заснива се на комбиновању антрополошких приступа и психоанализе филмског наратива.

1548
150 / 2016 - Александра Терзић

ПРИСТУП УМРЕЖАВАЊА АКТЕРА КАО НЕОПХОДАН ФАКТОР РАЗВОЈА КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА У СРБИЈИ

Један од највећих изазова у развоју и управљању туристичким дестинацијама које своју понуду базирају на културним атракцијама је управо потреба за усклађивањем интереса бројних актера (стејкхолдера). Анализа учесника је техника која се користи како би се идентификовале институције, групе и појединци који утичу на управљање културним ресурсима и атракцијама, односно на шири друштвено-економски и политички контекст који утиче на спровођење стратешких мера и активности које су дефинисане стратешким и планским документима у овим сферама. Циљ овог истраживања је да идентификује систем одговоран за културни развој као и развој туризма у Србији, као и основне принципе функционисања културних туристичких дестинација, те да утврди практичну примену овог приступа. У оквиру овог рада дефинисани су нивои на којима делују релевантни актери, њихове улоге, као и ограничења која њихова пракса има на развој културно-туристичке понуде Србије. Извршено је идентификовање заједничких интереса који могу постати основа за усклађивање општих ставова како би се омогућила сарадња. Такође, тежи се стварању система којим би се омогућила и практична примена креирања мреже учесника, чиме би се омогућио одрживи развој туризма у оквиру дестинације. 

1549
150 / 2016 - Александра Ђорђевић

СУЧЕЉАВАЊЕ СРПСКИХ И РУСКИХ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ПРАКСИ НА ОПЕРСКОЈ СЦЕНИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА

Културни живот Београда у периоду између два светска рата обележило је оснивање и развој бројних културно-уметничких институција, организација и удружења. Око 40 000 руских избеглица, који су после Октобарске револуције и грађанског рата уточиште потражили у Краљевини СХС и трајно се стационирали на овим просторима, значајно су утицали на развој културног живота новоформиране балканске државе. Оснивање два независна департмана – оперског (1919) и балетског (1922) у оквиру београдског Народног позоришта, доводи до популаризације позоришне уметности (драме, опере и балета). Значајан допринос остварили су руски уметници и сценски радници запослени у Народном позоришту на извођачко-интерпретаторском, уметничком, режисерском, сценографском и костимографском нивоу. Проблем језичке баријере и лош изговор српског језика код руских певача постали су елемент дискриминације и сегрегације у надметању између српских и руских оперских солиста. У том контексту, у првом десетлећу осетан је успорени развој/стагнација београдске оперске сцене и неповољни услови за стварање националног оперског стила.

1550
150 / 2016 - Дејана Прњат

ФАЛСИФИКАТИ И ФАЛСИФИКАТОРИ НА ТРЖИШТУ ДЕЛА ЛИКОВНИХ УМЕТНОСТИ

За многе фалсификате се годинама, па и вековима, веровало да су оригинали. С напретком науке и технологије, постало је могуће урадити велики број анализа уметничких дела у чију се оригиналност посумња, па би се очекивало да се оне раде рутински. Ипак, то није случај. Испитивања могу да буду скупа, дуго да трају, а нека од њих и неповратно оштећују дело које се испитује. Тако смо дошли у ситуацију да и најпрестижнији музеји широм света у својим колекцијама имају кривотворена дела, као и да их повремено нуде најпознатије аукцијске куће по цени оригинала. Када знамо да je вредност појединих уметничких дела достигла милионске износе, јасно је да је њихово фалсификовање постало врло уносан бизнис. Пошто је аутентичност дела које је скоро настало најтеже утврдити, јер су коришћени доступни материјали, може се очекивати да ће у блиској будућности тржиште дела ликовних уметности бити преплављено фалсификованим радовима савремених уметника.