Натраг на претрагу

Резултати претраге

151
174-175 / 2022 - Лидија Д. Делић

МОДЕЛАТИВНИ ПОТЕНЦИЈАЛ ЈУНАКА – СЛУЧАЈ ВОЈВОДЕ МОМЧИЛА

Бугарски хајдук, потоњи византијски деспот и севастократор, епски војвода Момчило, фигура је која је оставила великог трага на јужнословенско епско певање, између осталог, и као фиктивни ујак Марка Краљевића. Једна је од ретких личности која је остала у фолклорном памћењу преко шест векова. Биографски еле- менти детерминисали су потоње певање о овом јунаку (висок као […]

152
174-175 / 2022 - Shiva Mihan

PERSIAN HEROES OR TIMURID PRINCES: THE CASE OF AN ILLUSTRATED MANUSCRIPT OF THE TABAQAT-I NASIRI

The paper deals with a particular illustrated manuscript of the Tabaqat-i Nasiri in which scenes of Persian heroes are also depicted and illuminated. Analyzing this manuscript, but also the codicological tradition of the Prince Baysunghur era and various other manuscripts, the author raises the question whether in reality the author of these illustrations had in […]

153
174-175 / 2022 - Данијела Васић

ЈАМАТО ТАКЕРУ − ЈАПАНСКИ ЈУНАК ИЗМЕЂУ МИТА И ИСТОРИЈЕ

Јамато Такеру је један од најпознатијих јапанских јунака. Његово пажљи- во одабрано име повезује га с државом Јамато, претечом данашњег Јапана. Најста- рије варијанте мита о овом ратнику откривамо у првим историјским хроникама (VIII век). Додајући одређене елементе заједничкој основи и комбинујући их у складу са сопственим наративним тежњама, ове хронике су дале препознатљиве варијан- […]

154
174-175 / 2022 - Борис Стојковски и Драгољуб Перић

УВОД

155
173 / 2021 - Александра Колаковић

НАУЧНИЦИ И КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА СРБИЈЕ

На основу истраживања (Упитник Научници и културна (научна) дипломатија Србије, спроведен међу запосленима у истраживачким, научним и наставним звањима на факултетима и институтима у Републици Србији од 1. до 15. новембра 2021. године), анализе доступних докуманата Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, као и литературе, у раду се анализира место и улога научника […]

156
173 / 2021 - Ивана Весић

ПРОБЛЕМ МЕЂУОДНОСА КУЛТУРНЕ ДИПЛОМАТИЈЕ И НАЦИОНАЛНЕ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ У ПОЉУ МУЗИКЕ: ИСКУСТВА ИЗ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ КАО МОГУЋИ ОРИЈЕНТИР

У раду ћемо детаљно размотрити дискрепанцу између две појаве: опадања развоја хорског аматеризма започетог половином педесетих година протеклог столећа и истовременог успона ове праксе у културној дипломатији социјалистичке Југославије. На основу, с једне стране, увида у различите фазе кроз које је хорски аматеризам пролазио у првим деценијама након Другог светског рата, заједно са интервенцијама креатора […]

157
173 / 2021 - Немања Радоњић

КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА НЕСВРСТАНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ – ОДБЛЕСАК ЗАБОРАВЉЕНОГ НАСЛЕЂА

У раду се укратко представља историја културне дипломатије несврстане Југославије у односу на Глобални Југ. Посебна пажња посвећена је сарадњи Југославије и афричких земаља и то на пољу: музелогије, књижевности, фестивала, гостовања уметника и интелектуалаца, организованих изложби и стварања институција за сарадњу. Истакнуте су главне институције и облици сарадње. Рад садржи и преглед и интерпретације […]

158
173 / 2021 - Слободан Селинић

КЊИЖЕВНОСТ И ДИПЛОМАТИЈА: ПОУКЕ ИЗ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

У социјалистичкој Југославији су дипломатија и књижевност често деловале заједно у циљу промоције југословенске културе у свету или заштите спољнополитичких интереса. У овом раду смо описали неке од важнијих примера: борба да Иво Андрић добије Нобелову награду, инсистирање на постојању посебне македонске нације, културе и језика у спору са Бугарском и настојање да се несврстана […]

159
173 / 2021 - Тијана Палковљевић Бугарски, Лолита Пејовић

ДЕЛАТНОСТ ГАЛЕРИЈЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ У СЛУЖБИ КУЛТУРНЕ ДИПЛОМАТИЈЕ

У оквирима богате и разноврсне делатности музеја која подразумева изложбене, издавачке, едукативне и конзерваторско-рестаураторске активности посебно место имају програми међународне сарадње који, уколико су добро осмишљени, могу имати важну улогу у систему културне дипломатије сваке земље. У процесу трансформације од традиционалног ка модерном музеју 21. века Галерија Матице српске важан део својих активности усмерила је […]

160
173 / 2021 - Јелена Тодоровић

КОМПОЗИТНА СЛИКА ДРЖАВЕ: УЛОГА КОЛЕКЦИЈА И КОЛЕКЦИОНАРСТВА У КУЛТУРНОЈ ДИПЛОМАТИЈИ

Већ у доба касне ренесансе, а посебно у време барока, израња један нови комплексни вид идентитета који, у складу с друштвеним нормама и очекивањима, ствара и обликује сама индивидуа. Слика коју приказујемо и остављамо свету није неминовно био само сликани или вајани лик, наручивање архитектонског дела или писање мемоара, то је могао да буде и […]