Резултати претраге

U radu su opisana osnovna sociološka i antropološka značenja hrane kroz povijest. Od mitoloških i religijskih značenja, preko razmeđe između siromaštva i bogatstva, dolazimo do konzumerističkih, funkcionalističkih, strukturalističkih i razvojnih teorija (Bourdieu, Douglas, Durkheim, Elias, Fischler, Goody, Levi-Strauss, Mennel, Myerson, Simmel, Sobal, Veblen itd.). Hrana i načini prehrane sa svim pripadnim kulturalnim običajima i pravilima u različitim društvenim sustavima i epohama zadobivaju različite interpretacije. Svim tim interpretacijama zajednička je činjenica da hrana nije samo primarna ljudska potreba, nego i idejni, simbolički, kulturalni i filozofski koncept koji predstavlja integralni dio svjetonazora i načina života specifičnog za neku zajednicu i vrijeme. Posebno je interesantna povezanost hranidbenog sa religijskim i imaginarnim obrascima, što tu najneposredniju dimenziju života stavlja na mjesto posrednika prema svetom – jer hrana još od arhaičnih vremena predstavlja sredstvo postizanja jedinstva sa božanskim.

У раду се анализирају поједини аспекти свакодневног живота ЛГБТ особа у Србији, полазећи од Герцовог схватања културе кроз „мреже значења”. Аспекти који обликују „идентитет” нехетеросексуалне особе у претежно хетеронормативном и хетеросексуалном окружењу, јесу осећај стигме, интернализоване репресије и различите стратегије „проласка” и повезивања са „геј” заједницом. Ови елементи су саставни део живота ЛГБТ особа и на основу њих можемо говорити о одређеним значењским кодовима који су заједнички већем делу ЛГБТ заједнице. Први део рада се бави појмовима као што су идентитет и интернализована стигма/хомофобија, док други део рада обухвата неколико студија случаја нехетеросексуалних особа. Постојање искустава као што су сексуална оријентација која је другачија од хетеросексуалне као и родних идентитета који нису бинарни, и са тим повезани насиље, стигма и неразумевање од стране друштва, чини да можемо говорити у Герцовом смислу о одређеној „култури” која је позната припадницима/ама ЛГБТ популације, а коју углавном не деле хетеросексуалне жене и мушкарци у истом друштву.

Значај родног аспекта за креирање и репродукцију оријентализма уочио је још и творац концепта Едвард Саид. Како је (нео)оријенталистички дискурс опстао и у савремено доба, а нарочито се интензивирао у „пост 9/11” ери, као и у контексту миграција са Блиског истока, веома је важно проучити специфично вулнерабилну позицију муслиманки које су вишеструко маргинализоване: и као становнице Оријента и као мигранткиње и као жене. У раду су представљени западни дискурси о могућностима и методама „спашавања” муслиманки, као и теоријски критички осврт на исте. Ауторка рада акценат ставља на конструисање девијантности тј. на формирање слике о својеврсној сексуално девијатној субкултури на основу културне различитости, као и на друштвене и политичке последице такве идеологије и реторике. На крају, понуђен је и полемички одговор у виду ставова феминисткиња и феминиста у оквиру широко постављене исламске традиције борбе за равноправност жена. Увид у исламски феминизам је од пресудног значаја за холистичко разумевање родног аспекта савременог мултикултурализма као и за деконструкцију стереотипа.

У раду се разматрају културни чиниоци смртности услед претерано дугог рада у Јапану. Тзв. кароши (смрт услед претерано дугог рада) и тзв. каро-ђисатсу (самоубиство услед претерано дугог рада) имају тенденцију пораста учесталости. Иако су ове појаве донекле распростањене и у другим земљама, у Јапану је убедљиво највећа учесталост, што у циљу објашњења намеће потребу за преиспитивањем тамошњих специфичности. У литератури се ове појаве најчешће објашњавају економским чиниоцима. Иако културне специфичности Јапана такође могу представљати важне чиниоце ових појава, у литератури им није препознат значај. Стога су у раду размотрене поједине карактерстике јапанске културе које могу бити битне за ове појаве. У том смислу, првенствено се истичу одржавање хармоничних односа са другима (унутар фирме) и лојалност (фирми), као неке од кључних вредности јапанске (радне) културе.

Рад представља покушај да се расплете сложени међуоднос културе и криминалитета. После прецизирања које од многобројних у науци заступљених значења ове две категорије усвајамо, биће указано на две врсте релација које криминологија може успоставити између њих. Анализа је заснована пре свега на англосаксонској литератури, али ће на крају бити указано и на то колико је питање односа културе и криминалитета актуелно овде и сада.