Резултати претраге

У раду је, након општег увода и анализе појма медија, дат преглед улоге и значаја медија у развоју људског друштва. Указано је на снажну корелацију која постоји између начина на који су људи комуницирали, и опште развијености друштва у појединим фазама, тзв. цивилизацијама. Извршена је анализа неколико познатијих типова дигиталних компоненти (дигиталних носилаца података) и њихових механичких и меморијских карактеристика. Дигитализација медија у својој суштини садржи мноштво математичко-техничких поступака за обраду сигнала. Разумевање ових поступака није нимало једноставно, па је овде учињен покушај да се основни технички кораци објасне на једноставан и разумљив начин. Наведени су и описани најважнији појмови и поступци које треба познавати у вези са процесом дигитализације медија. Посебан значај има појам сигнала и његова улога у медијима. Показано је како је развој теорије и технолошки напредак довео до развоја медија који су практично сви дигитални.

Циљ овог текста је да означи основне правце тумачења природне селекције у раној рецепцији теорије еволуције у Србији и отпоре на које су наилазиле неке Дарвинове идеје. Анализа је, дакле, усмерена на контроверзе око идеја везаних за питање еволуционих механизама, тј. за питање природне селекције и наслеђивања стечених особина као и око идеје компетиције која је била од средишњег значаја за дарвиновску природну селекцију. Ови аспекти тумачења Дарвинове теорије су, наиме, били од значаја за културу у целини и они се, у најширем смислу, могу посматрати као једна врста симптома општег стања духа.

Дефинисана углавном као анонимна и хомогена маса која конзумира садржаје са малих екрана, телевизијска публика је у досадашњим теоријским промишљањима прошла пут од пасивног посматрача, односно пуког пријемника порука у првобитним истраживањима, преко активног тумача који користи телевизију за задовољење одређених потреба, па до најновијих пројекција о „гледокорисницима“ као активним индивидуалним креаторима програма у контексту нове дигиталне ере. Развој нових информационих технологија који је довео до дигитализације телевизије и конвергенције медијског окружења, наметнуо је истраживачима публике захтев за новим теоријским перспективама не само у погледу „активности“ телевизијске публике, већ и у погледу редефинисања самог значења телевизије и њених различитих употреба у односу на досадашњу традицију гледања телевизије. У раду се излажу и анализирају ови теоријски прилози разумевању рецепцијске стране дигиталне телевизије.