Натраг на претрагу

Резултати претраге

2141
136 / 2012 - Ана Јовановић

ПР У КУЛТУРИ – КУЛТУРА У ПР-У

У пословању домаћих установа културе установљен је свеприсутан изостанак дугорочног планирања укупног пословања, па тако и планирања ПР активности у оквиру истог. Стога је неопходна потреба за реформисаном организацијом рада и систематским приступом обављању ПР активности. Успостављање позиције у широј јавности (кроз јасну мисију, визију и циљеве), као и јасна комуникација са приоритетним интересним групама резултирају уживањем угледа, као и другим бенефитима на дугорочном плану. На крају, позитивно и конзистентно позиционирање установе културе у јавности, најефикаснији је метод за привлачење потенцијалних спонзора и донатора и успостављање трајне финансијске стабилности. Са друге стране, ЦСР активности улагања у културу повољан су начин за успостављање и побољшање репутације приватних компанија. Улагање у културу као специфичну и разнолику област производње духовних добара, на јединствен начин изграђује перцепцију улагача код представника локалне заједнице као и шире јавности – и тако учвршћује односе компаније са њеним примарним стејкхолдерима и дугорочно утиче на одрживост у пословању.

2142
125 / 2009 - Марина Матић

ПОЧЕЦИ ПОПУЛАРНЕ КУЛТУРЕ

У тексту се бавим почецима европске популарне културе XV и XVI века, с нагласком на штампаном ликовном представљању. Предочени су позитивни аспекти масовног штампаног ширења и конзумирања уметности у најширим слојевима популације, слојевима који нису имали могућност да поседују уникатна и скупа уметничка дела. У тексту се бавим и аспектима пропагандне (зло)употребе популарне графике у политичке сврхе. Осврћем се на поновно откривање популарне културе крајем XVIII века широм Европе, с нагласком на српској популарној графици тог периода. Указујем на то да је моћ масовне културе изразито велика. Путем ње може да се манипулише масом, али она може да буде и средство помоћу којег се разоткривају слабости, лажност и лицемерје официјелне културе и естаблишмента. Масовна култура може и да нагна човека на дубље промишљање сопственог идентитета, личности, себе ван масе.

2150
133 / 2011 - Љубомир Маширевић

ПОСТМОДЕРНА ТЕОРИЈА И ФИЛМ

Рад има за циљ да представи постмодерну теорију на примеру филма. У првом делу рада расправља се о појму интертекстуалности, који је одређен као суштински у дефинисању постмодерног филма, као и о теорији двоструког кодирања. Такође, у овом делу рада скренута је пажња на најзначајније ауторе из области књижевне критике и друштвене теорије који су допринели разумевању постмодерне текстуалности. Други део рада представља аналитички оквир у коме су дате одреднице постмодерног филма. Трећи део рада је расправа о томе када би у анализу постмодерног филма требало кренути, али и шта би био постмодерни филм у пуном смислу те речи, а који кинематографски правци се могу сматрати претечама постмодерног филма.