Натраг на претрагу

Резултати претраге

2171
124 / 2009 - Ана Тасић

ПОЗОРИШТЕ У МЕДИЈСКОМ КОНТЕКСТУ

У овом раду бавим се истраживањем позиције, функције и структуре савременог позоришта у околностима доминације масовних медија, односно огромног утицаја медија на живот савременог човека. Полазишта за анализе су текстови савремених, постдрамских аутора који сматрају да позориште, да би ишло у корак с временом, мора да преиспита своју традиционалну функцију, као и структуру, те да је прилагоди новом, другачијем, медијском контексту. Овим радом истражујем социолошке и културолошке теорије о позицији и функцији технологије у савременом друштву, као и теорије о изво|ењу у контексту медијског друштва. Циљ је испитивање разлога рушења традиционалне драмске структуре у раду постдрамских аутора, односно њихове потребе за проналажењем новог позоришног језика.

2173
126 (1) / 2010 - Слободан Мрђа

ПОЗОРИШНА ПУБЛИКА У СРБИЈИ

У раду су представљени најважнији резултати истраживања драмске позоришне публике свих професионалних позоришта у Србији. Анализом структуре драмске публике свих професионалних позоришта у Србији утврдили смо релевантне социо-демографске карактеристике драмске публике професионалних позоришта. Такође, један од најважнијих резултата је и да професионална позоришта у Србији имају простора да унапређењем свога рада и комуникације са публиком обезбеде бољу посећеност. Утврђено је да је постојање квалитетне Web (интернет) презентације позоришта апсолутно неопходно уколико позориште жели да прати трендове у начину комуникације и информисања у савременом информатичком друштву. Професионална позоришта у Србији могу да рачунају на просечно 15 % редовне публике, али и на дупло више потенцијалне редовне публике као “резервоара” из кога би се могла обезбедити већа и стабилнија посећеност. Најважнији разлози за ретке посете позоришту нису директно везани за рад позоришта и његове карактеристике, него за друштвено економске услове у којима публика егзистира и доминантне вредносне орјентације у друштву.

2174
134 / 2012 - Предраг Миладиновић

ПОЗИЦИЈА УМЕТНИКА У ПОСТСОЦИЈАЛИЗМУ: СЛУЧАЈ РАШЕ ТОДОСИЈЕВИЋА

Основни циљ овог истраживања јесте преиспитивање позиције постсоцијалистичког уметника у важећем (глобалном) систему уметности, као и могућности за његово универзално делање из локалног контекста. У раду се јавила потреба за анализом утицаја различитих савремених уметничких и медијских процедура и техника, у односу на доминантан постмоденистички израз постсоцијалистичких уметника, као и тражење одговора на питање због чега теоретичари уметности њихова дела углавном карактеришу као симулацијска, неисторична и трауматска? Повод за ово истраживање јесте недавно додељена Уникредит награда на 54. Бијеналу савремене уметности у Венецији, овогодишњем представнику Србије Драгољубу Раши Тодосијевићу, који је овде, случајно или намерно, узет као парадигма постсоцијалистичког уметника.

2175
127 / 2010 - Лидија Пришинг

ПОЗИТИВНО МЕДИЈСКО КОРИШЋЕЊЕ НЕГАТИВНИХ СТЕРЕОТИПА: БОРАТ КАО КОНКРЕТНО УНИВЕРЗАЛНО

Анализом репрезентације стереотипа у филму “Borat: Cultural Learnings of America for Make Benefit Glorious Nation of Kazakhstan” (2006) покушаћемо у овом раду да испитамо могућност коришћења негативних стереотипа за циљеве указивања на механизме деловања стереотипних конструкција и могућност њихове субверзије унутар поља тих стереотипа, и то уз помоћ хегеловског теоријског концепта конкретног универзалног у комедији.

2179
134 / 2012 - Изабела ван Елферен и Имар де Врис

ПЛУТАЈУЋИ ГЛАМУР – РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА, ПЕРФОРМАТИВНОСТ И ИДЕНТИТЕТ У ЗВОНУ МОБИЛНОГ ТЕЛЕФОНА

У овом чланку посматрамо музичке мелодије звона мобилних телефона као виртуелне, комуникативне и културне представе сопства. Разнолика и динамична публика тумачи знаке који се преносе неочекиваним оглашавањем звона на телефону, чиме се успостављају вишеслојне позорнице културних значења. Наш је аргумент да музичке мелодије звона делују као нека врста музичке мадлене, у смислу који је овим колачићима дао Марсел Пруст: то су ненадани покретачи нашег сећања, који мимо наше воље развијају замршене мреже индивидуалног и колективног памћења. Због тога су звона на мобилном телефону савршено погодна за представљање себе и приказивање (суп)културних идентитета у јавној сфери.