Натраг на претрагу

Резултати претраге

221
169 / 2020 - Татјана Николић

ДРУШТВЕНИ АНГАЖМАН МЛАДИХ УМЕТНИЦА У ДИГИТАЛНОМ КОНТЕКСТУ

Младе жене заузимају све значајније место у онлajн простору користећи све предности дигиталног доба и стваралачке карактеристике интернета и дигиталних медија. У тексту се испитује да ли и у којој мери младе ауторке из Србије користе своју уметничку продукцију и своје профиле на дигиталним  платформама за изражавање друштвено политичких ставова, и каквих, а посебно какво је њихово разумевање феминизма, родне равноправности и искуство са родном дискриминацијом. Друштвени контекст прве половине 2020. године током које је рађено истраживање обележила је пандемија и последично ванредно стање и изолација, а поред тога уобичајеном окружењу њиховог стваралаштва припада и сексизам у медијима и јавном простору. Истраживање је обухватило индивидуалне интервјуе са осам ауторки млађе генерације у различитим уметничким пољима (визуелне уметности, музика, филм, књижевност и извођачке уметности), кроз које је испитивана њихова употреба друштвених мрежа и дигиталних платформи, критичко мишљење и критичка уметничка продукција, те реакције на глобалну кризну ситуацију и друштвене проблеме.

222
169 / 2020 - Маша Сеничић и Огњен Обрадовић

ПОЗОРИШНИ И ФИЛМСКИ ОНЛАЈН ФЕСТИВАЛИ

На темељу интердисциплинарне теоријске анализе која укршта студије извођења, културе, филма и екранских медија, овај рад испитује трансформацију фестивала у дигиталном окружењу током пандемије вируса корона, разумевајући их као местареалног окупљања (преко концепта лиминалности) и критичке дискусије, тј. као покретача важних и често конфликтних тема у јавном интересу. Након краћих теоријских разматрања сусрета позоришних и филмских фестивала са дигиталним медијима, методом студије случаја анализирамо два онлајн догађаја: Фестивал интернационалног студентског театра „Фист” (2020) и Фестивал краткометражног филма „My Darling Quarantine” (2020). Наведени примери помоћи ће нам да испитамо потенцијалне предности и мане онлајн фестивала, пре свега са становишта њиховог значаја за иницирање јавних критичких дебата. Износећи и разлажући њихове специфичности показујемо да фестивале у дигиталном окружењу не треба мислити као сурогат или продужетак манифестација које се oдигравају уживо, већ као аутентичну културну праксу јединствених могућности формирања заједнице,која отвара нови простор критичког мишљења и претпоставља другачије методе друштвене борбе

223
169 / 2020 - Јасмина Арсенијевић и Ана Милојевић

ТРАНСМЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ У СЛУЖБИ РАЗВОЈА КУЛТУРЕ

У овом раду разматрамо промене изазване новим комуникационим технологијама које омогућавају све већу партиципацију просечних корисника интернета у сфери културне продукције. Користећи перспективу пирамиде партиципације, представљамо различите облике остваривања учешћа корисника у култури у зависности од нивоа слободе који остварују, односно структурираности односа партиципације. Главни аргумент рада јесте да се развој културе може поспешивати са повећавањем партиципације у културној продукцији. У складу са тим повезујемо пирамиду партиципације са компетенцијама које припадају трансмедијској писмености, како бисмо указали на потенцијал који трансмедијско описмењавање може имати на обогаћивање глобалне културе.

224
169 / 2020 - Весна Ђукић

O СМИСЛУ УМЕТНОСТИ И КУЛТУРЕ

У раду се критички промишља теоријска и практична разлика између „оригинала” и „копије” уметничког дела у светлу доминантних праваца мишљења о културним и креативним индустријама. Један правац се односи на Франкфуртску критичку теорију, а други на теорију уравнотежења деловања савремене европске теорије културне политике. Прва фаворизује аутентичност уметности и дуализам оригинал-копија, док се друга критички односи према већини савремених друштвених дихотомија у области културе и уметности и разрешава дилему о смислу културе и уметности. Истраживање полази од претпоставке да дилеме проистичу из неодрживих дихотомија, нарочито ако се посматрају у светлу дигитализације која додатно подстиче критичко пропитивање разлога „за” и „против”. Оно је смештено у контекст компаративистичке теорије демократске транзиције и консолидације и посебно се односи на Србију која се налази на прелазу из завршне фазе транзиције у демократски консолидовано друштво.

228
168 / 2020 - Дејана Прњат

ЛЕГАТИ У КУЛТУРИ С ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА КУЋУ ЛЕГАТА У БЕОГРАДУ

Брига о културној баштини спада у приоритете сваке државне културне политике. Најважнија је заштита, јер се изгубљено не може надокнадити, а од изузетне важности су и њено проучавање и презентација јавности. С једне стране, за очекивати је да су у осиромашеној држави издвајања за културу сведена на минимум, али с друге, постоји и велики број нерешених проблема који не зависе од финансија, попут уређивања правне регулативе када је ова област у питању. У раду се говори о легатима из области ликовних уметности који су поверени граду Београду и кључним проблемима са којима се легатари сусрећу. Посебна пажња посвећена је легатима о којима брине Кућа легата, као јединствена државна институција у земљи, чија је основна делатност везана за легате и легаторство. 

229
168 / 2020 - Слободан Пенезић

ДРУШТВЕНА ИСТОРИЈА РАЗВОЈА СПОРТА

Спортска такмичења представљају врхунски вид забаве и популарне активности које су део свакодневице свих нас, било да смо посматрачи или директни учесници. Стога је уједно речи о једној од профитабилнијих индустрија, која многима доноси огромну зараду и популарност. Самим тим, друштвени контекст данашње улоге спорта важна је тема, као и историјат догађаја и промена које су резултирале таквом позицијом и утицајем које спорт има на савремено друштво али и обрнуто. Овај текст стога за предмет анализе има шири хоризонт дешавања која су водила месту које спорт данас заузима у друштву. С том намером, уједно се указује на интерактивност која од почетка влада на релацији спорт-друштво, а чија кулминација је видљива у спектакуларистичким обрисима актуелних спортских збивања. На та јначин, желе се нагласити примарне функције спортских приредби, али истовремено скренути пажња и на оне секундарно видљиве елементе, који су данас неретко у примарном фокусу, услед новца и глобалне пажње који прате спорт и спортисте.

230
168 / 2020 - Гордана Ђуретић и Невена Красуља

ДИМЕНЗИЈЕ НАЦИОНАЛНИХ КУЛТУРА И ОРГАНИЗАЦИОНО ПОНАШАЊЕ

Главни циљ овог рада јесте да укаже да димензије националних култура утичу на различите аспекте организационог понашања. Као потпора у раду користи се петодимензионални културолошки модел аутора Хофстеда. Аутори у раду посебну пажњу посвећују димензијама распона моћи и избегавању ризика и неизвесности. Када је њихов индекс на нивоу националне културе висок то условљава и посебну климу у оквиру самих организација –долази до појаве високих хијерахијских пирамида, централизације у одлучивању, аутократског понашања менаџера, негативних ставова према раду, појави стреса и недостатку предузетничког понашања. Посебно интересовање за ову тему потиче и од чињенице да су у Србији обе поменуте димензије на високом нивоу.