Резултати претраге

У раду се разматра природа видео-игара као новог медија и њиховог уметничког потенцијала из перспективе студија игара. Испитује се игра „Бити ил’ не бити”, адаптација Шекспировог Хамлета, и теоријски се анализирају структура, текст, наративне инстанце и лудички елементи игре, како би се установили принципи на којима се један књижевни текст може транспоновати у нови дигитални медиј, као и предности и мане таквог процеса. Однос поверења у приповест, у спрези са лудичким решењима, показују се кључним предусловима за остваривање потенцијала игре. Истовремено, на примеру се оцртавају и контуре могућег интерпретативног приступа видео-играма који води ка потврђивању естетског феномена у њима и тако нуде могућности за откривање уметничког значаја других алгоритамских структура.

Полазна тачка за дефинисање односа филма и видео игара је позната теза да сваки нови медиј преузима од својих претходника неке формалне и садржинске карактеристике, али и претходећи медиј реконфигурише своја и апсорбира својства новог медија. Циљ је да се представи шири теоријски оквир, који би послужио као основа даљег истраживања ове релације. Користиће се мултидисциплинарни приступ, који се темељи на концептима студија медија, студија видео-игара, студија филма и студија културе. Видео-игре се често базирају на филмским тематским, наративним и жанровским моделима, док је у филмовима присутна рекурзивна наративна логика видео-игара. У видео-играма приметно је коришћење филмског језика, а у филмовима је он модификован под утицајем естетских својстава игара. Холивуди индустрија видео-игара остварују синергију и нуде потрошачима широки спектар начина конзумирања производа у различитим медијима.

У нашем раду ћемо покушати да прикажемо историјски напредак у формирању румунског интелектуалца у Војводини, појаву румунских институција као резултат интелектуалног активизма, али и појаву првих часописа и писаца у Војводини који су допринели развоју менталитета и културе Румуна на овом простору. У првом делу рада ћемо приказати историјски контекст појављивања првих публикација на румунском, затим присуство књижевних дела у часописима, објављивање првих књига и почетак рада прве издавачке куће „Либертатеа” („Libertatea”) из Панчева. Циљ овог рада је да прикажемо широј јавности развој румунске писане речи у Војводини после Првог светског рата до последњих деценија двадесетог века када се румунска књига може ставити раме уз раме са књигом других мањина у Војводини. Румунска књижевност из Војводине, иако је релативно „млада”, развила се брзим током, за мање од једног века достигла је вредност румунске књижевности у матичној држави. Због свог географског порекла и због интеркултуралних прожимања на територији Војводине, румунска књижевност из Војводине је јединствена, интересантна и може се истражити као посебан културни феномен.

У раду су приказани аспекти преводилаштва код Румуна на просторима данашње Војводине (Банат) током 19. и у првим деценијама 20. века, до Другог светског рата. Преводилачка делатност у администрацији, образовању, верским пословима, а првенствено у публицистици и књижевности, играла је важну улогу у мултикултурном друштву Баната, у коме су се сусретали разни језици, разне културе, обичаји, верописповести, али је то друштво функционисало на принципима који су омогућавали међусобно уважавање и сарадњу свих оних који су живели у њему, безобзира на различитости. Први преводи на румунски језик, пре свега са немачког и српског језика, појавили су се у 18. веку, за потребе државне администрације, образовања или црквених послова, а добили су на квалитету и разноврсности захваљујући делатности првих врхунских румунских интелектуалаца из периода касног просветитељства. У међуратном периоду, преводилачка делатност добија нове садржаје у смислу што значај добијају преводи на и са српског језика.