Натраг на претрагу

Резултати претраге

2393
pdf
137 / 2012 - Александар Прњат

ЛИЧНИ ИНТЕРЕС И МОРАЛНА МОТИВАЦИЈА ВЕРНИКА

У овом раду разматрам један важан приговор моралној мотивацији верника. Реч је о приговору да је њихово делање мотивисано личним интересом, односно личним спасом. Таква мотивација се понекад назива и себичном. Тим поводом указујем на дистинкцију између личног интереса и себичности. Подсећам да се критика личног интереса као моралне мотивације верника појављује већ унутар самих традиција великих светских религија. Затим аргументујем да се и неки савремени облици секуларне етике, чак и на највишим ступњевима, још увек позивају на известан облик личног интереса.

2394
pdf
126 (1) / 2010 - Исидора Дамјановић

ЛИЦЕ СПЕКТАКЛА

Узимајући за основно полазиште оштећену фотографију Лице (2001), словеначког аутора Дамјана Коцјанчича (1970) у паралелној анализи са Дишановим (1887) Портретом замјене (1942), ова теоријска студија је кроз интердисциплинаран приступ покушала да освјетли континуитет који стваралачка идеја остварује кроз протицање у времену, али и различите учинке, условљене идентитетом реципијената и културним обрасцима у којима је ситуирана. 

Стратегија прерушавања као контактна тачка двају аутора проблематизује питања самог ориганала умјетничког дијела, односно фотографије, затим родне варијабилности и коначно улогу прерушеног субјекта у јавном простору. Бјелина која је настала деструктивном, иконокластичком акцијом на Коцјанчичевом портрету антиципирала је питање коауторства, простора у контексту хетеропатије и тенденције савременог друштва да кроз машинску интервенцију на лицу и спектакуларне чинове, одгоди своју пролазност. Могућношћу да фалсификује појединце, народе и историју, фотографија нам кроз фантазматична прерушавања и идентитете других, отвара простор за игру без одговорности. У том процесу, јавно лице спектакла, као инструмент адвертајзинга, конвертује своју вриједност у економски, културни и друштвени капитал, подешавајући људе за елитне друштвене класе, дајући им снагу супериорних и доминантних лица. 

Машинизовани поглед новог свјетског поретка у оном Вирилиовом смислу, заправо је поглед медија што обликује наше идентитете, чинећи нас фотографијом судбине у којој смо објективизирани технологијом и њеним дестуруктивним чиновима као крајњом тачком комформистичке егзистенције, када у име културе, превласт над поријеклом, брутално, без милости, преузима машина. 

2396
pdf
132 / 2011 - Неда Тодоровић

ЛИТЕРАРНИ ЖУРНАЛИЗАМ

Иако је у питању термин који се користи мање од две деценије, Литерарни журнализам ( ЛЖ ), чијим се утемељивачем сматра писац-новинар Данијел Дефо (1660–1731), као жанр постоји готово три столећа. У питању је врста креације у новинарству у коме су комбинована факта прикупљена дуготрајним, дубинским истраживањем са начином нарације карактеристичним за литературу. Реч је о браку из рачуна или из љубави између литературе и новинарства. Изучава се на предмету Креативно писање у медијима који се предаје на факултетима за новинарство. ЛЖ има додирних тачака са креативном нонфикцијом, изучаваном првенствено у оквиру курикулума филолошких факултета. Границе међу њима тешко је одредити, као што је ЛЖ тешко дефинисати јер је он у сталној еволуцији, а разлике међу ауторима, писцима новинарима и новинарима писцима, који практикују специфичан, оригиналан, креативни рукопис у штампаним медијима, тај покушај додатно отежавају.