Резултати претраге

У раду су представљена методолошка питања у испитивању афективног благостања у савременим друштвеним истраживањима. Афективно благостање се може одредити каобаланс између доживљених позитивних и негативних афеката. Упрвом делу рада су изнети досадашњи налази о природи афеката,њиховој међусобној повезаности и о појединим когнитивним предрасудама везаним за самопроцењивање доживљавања афеката.Затим су хронолошки представљени најчешче коришћени методимерења и истакнуте предности и недостаци сваког од њих. Ту спадају мерни инструменти који садрже и само један и више ајтема,инструменти за мерење како интензитета, тако и учесталостии трајања доживљавања афеката, инструменти који се заснивајукако на самопроценама, тако и на проценама других људи, и какосубјективни тако и различити објективи мерни инструменти. Ураду су представљени и примери великих међународних истраживања која укључују испитивање афективног благостања на национално репрезентативним узорцима. У завршном делу су изнетенеке од препорука за даља истраживања и закључна разматрања.

Овај рад посвећен је методу случаја, квалитативном методу о којем се у српској социологији није много писало. У првом делу аутори разматрају сам концепт метода случаја и његове главне врсте, одлике и ограничења. Метод случаја је нарочито погодан за истраживања на социолошки „непознатом терену“, а једна од његових главних карактеристика јесте коришћење већег броја квалитативних и квантитативних техника за прикупљање података. Други део рада представља методолошку анализу истраживања које су аутори реализовали коришћењем метода случаја. За разлику од неких других метода, метод случаја обично нуди близак контакт са живим и конкретним друштвеним светом.

У последњих двадесетак година визуелни методи постају изразито популарни, што је добрим делом подстакнуто развојем дигиталних уређаја са фотоапаратима и камерама чиме је знатно олакшано креирање огромних количина визуелног материјала. У литератури се као најзначајнија предност овог приступа наводи да се његовом адекватном применом могу остварити драгоцени увиди у разнолике сегменте друштвеног живота, да се уочи оно што је често невидљиво, а тиче се свакодневног искуства актера и важних друштвених процеса. Циљ овог рада јесте да се представе главне методолошке дилеме које су отворене широм применом визуелних истраживања. У раду се најпре даје кратак историјат развоја примене визуелног истраживачког приступа, након чега се сумирају методолошке дилеме са којима се савремени истраживачи суочавају у главним фазама истраживања која следе традицију овог приступа.

Тржишна оријентација глобалног друштва условила је тежњу ка производима лаке забаве. Иако телевизија није свемоћна ни у глобалном друштву, она ипак има великог утицаја на публику опседнуту техником и екранском сликом која је угрозила остале врсте изражавања мисли и осећања људи. Убрзан технолошки развој отворио је публици пут ка новом начину достизања славе и популарности што је довело до тзв. селебритизације обичних људи. Рад говори о присутности и актуелности ријалити шоу програма у глобалном медијском свету, о популарности микро-звезда, „новокомпонованих културних модела”, јунака модерног доба чије се провокативно и агресивно понашање прелива из ријалитија у реалну свакодневицу. Поставља се питање: да ли ријалити програми представљају још једну у низу безазлених забава глобалне публике или су опасност постмодерног друштва, својеврсна манипулација, медијски опијат?