Натраг на претрагу

Резултати претраге

301
166 / 2020 - Јадранка Божић

ЦРТИЦЕ О ТИРАНИЈИ И ОЧАЈУ – РИЈАЛИТИ ПРОГРАМИ

Покушавајући да темељно сагледамо феномен ријалити програма у Србији указујемо на актуелну спрегу духа паланке и најперфиднијих политичко-медијских инсталација криминално фамилијаристичког балканског неолиберализма. Глобална индустрија данас има циљ да појединца забави до тачке политичке и сваке друге обамрлости, па је тако и функција разних серија и ТВ програма (ријалити) превасходно забавна. Уз свеопшту деградацију образовања, науке и културе, дошло је до слабљења критичког апарата и снижавања нивоа толеранције, а на тај начин свака врста садржаја, ма колико баналан или лош био, налази своју публику која нема потребу за побуном будући да је њена пажња веома перфидно усмерена на маргиналне теме. Инсистирање на тривијалним темама на ширем плану резултира политичком апатијоми општом незаинтересованошћу за питања од ширег интереса.

302
166 / 2020 - Лидија Мирков

УЛОГА ВУЛГАРИЗАМА У РИЈАЛИТИ ПРОГРАМИМА У СРБИЈИ

Стил изражавања на медијима је посебно поље научног истраживања. Јасност стила подразумева да се користе изрази који су подобни за исказивање одређене информације, али у ријалити програмима нема суштински важних чињеница које треба изразити јасно. Отуда проистиче могућност нарушавања својства јасности стила и употреба лексичког фонда који није подобан за јавност, као што су вулгаризми. Све већа употреба вулгаризама приметна је у ријалити програмима Задруга и Парови, што су ријалити емисије на две комерцијалне телевизије са националном фреквенцијом у Србији са највећом гледаношћу и најдужим емитовањем током дана и године. Истраживање улоге вулгаризама у тим емисијама омогућује дубљи увид у уређивачке политике, дискурзивна правила и креативне слободе оних који одлучују о томе шта се говори и како се говори на медијима. У овом истраживању направљена је компаративна студија два најгледанија ријалити програма и указано је на неколико правилности у вези са вулгаризмима које се одвијају на једном или другом програму, уз контекстуални осврт на друштвену, моралну и стваралачку улогу изражавања у ријалити програмима.

303
166 / 2020 - Милан Ђорђевић

РИЈАЛИТИ ПРОГРАМИ – АПСУРД МЕДИЈСКЕ СЛОБОДЕ ИЛИ ИЗРАЗ МЕДИЈСКОГ ТРЖИШТА

Полазећи од премисе да је садржај медија претежно одређен економском основом система у којима функционишу, у раду се испитује феномен ријалити програма као део шире тенденције трансформације медијског простора у поље садржаја забавног карактера, што даље олакшава комодификацију целокупне медијске сфере. Користећи изворе у области медијске политике и етике медија, као документе актуелних дешавања у медијском простору Србије, анализира се структура ријалити програма уз указивање на интересантну, мада прикривену везу овог медијског жанра и норми неолибералног радног окружења. Основни циљ рада је да се истражи у којој мери и на који начин се комодификацијом реалности и приватности људи, под изговором остваривања медијске слободе, нарушавају основни принципи етичког деловања медија у друштву. 

304
166 / 2020 - Јелена Сладојевић Матић, Драган Илић и Јасна Милошевић Ђорђевић

РЕЖИРАНА РЕАЛНОСТ ИЛИ РЕП КОЈИ ЈУРИ ПСА

Рад се бави анализом културолошких, психолошких и комуниколошких образаца којима се може објаснити популарност и пријемчивост публике која конзумира ријалити програме. Ови програми су у нашој средини почели да се емитују 2006. године кроз формат Великог Брата, и од тада њихова гледаност не опада. У раду смо се бавили специфичностима овог телевизијског формата, комуникационим процесима који путем тенденциозно усмераваних улога и образаца понашања доводе до жељених „исхода” као и психолошким перспективама које могу појаснити мотивацију публике да се инволвира у конзумацију ових садржаја. Нека од психолошких објашњења популарности ових програма могу се објаснити високим степеном идентификације са актерима који екстернализују најинтимније садржаје из свог унутрашњег света као и аналитичким концептом Сенке која се односи на инфериорне и неприхватљиве унутрашње садржаје који су део људске природе и често се пројектује на маргинализоване групе. Коначно смо се бавили ширим друштвеним контекстом који погодује одржавању и „неговању” ове форме јавног дискурса. 

305
166 / 2020 - Добривоје Станојевић и Марко М. Ђорђевић

ГДЕ ПОЧИЊЕ РИЈАЛИТИ

У чије име се одвија ријалити? Како гледаоцу може бити занимљиво нешто што подсећа на драму, а није драма; на филм са различитим жанровским ознакама, а није филм; на водвиљ, гротескни смехотрес, вашарску забаву, а да се у томе не налази готово никаква естетска вредност? Зашто су гледаоцима уопште потребни такви садржаји? Шта се дешава у људском искуству ако се свакодневно бави животима других (обичних и могуће је познатих)? Хипотеза подразумева преиспитивање утицаја скривеног политичког гледишта на ријалити програм и утицаја ријалити програма на политичко становиште савременог гледаоца. Ријалитијима се смишљено прекида свакодневни животни ток појединих личности са обећањем да могу да реше своја материјална питања и друга питања која се, понекад, доживљавају као„животна”. Од избора јеловника до избора времена за „журку”, све је унапред одређено. Уобичајени токови се прекидају и јунаци почињу да се баве нечим другим што мало или нимало зависи од њихове воље. Ништа предвиђено не припада аутентично њиховом животу, али ипак постоје упоришне тачке у паралелној стварности. Паралелна стварност замењује политичку, стварну. На тој симулацији се заснива и нова поетика ријалитија. Све је на симулираној „енергији” и „подгревању” емоција заснованих, најпре, на чињеници издвајања. Отуда је један од кључних момената однос између наметнутих задатака и тзв. опуштања. Живот сена тај начин битно сиромаши и одузима му се прави смисао иако се чини да је све занимљиво, на „посебним задацима”, и пуносмисла. Оквир томе дају намештени аплаузи, извештачени смехи исфорсиране свађе. Уместо субјектима, особе у ријалитију се доживљавају као објекти погодни за манипулацију сваке врсте, па и медијско-политичку манипулацију. 

306
166 / 2020 - Драган Ћаловић

РИЈАЛИТИ У ДОБА ИЗГУБЉЕНЕ АУТЕНТИЧНОСТИ

Аутор текста полази од схватања да савремено разумевање преноса уживо као нарочитих аргумената објективности, не треба тражити у претпоставци недовољне информисаности јавности о могућностима злоупотребе медијског извештавања, колико у потреби проналажења чврстих упоришта реалног, која се, суочена са готово безнадежном потрагом, опире свакој рационалности. У времену дестабилизовања реалног, стварност бива у потпуности апсорбована такође стварним, но конструисаним догађајем. У тексту је парадигматична манифестација овог процеса препозната у успону ријалити програма. Стварност ријалитија заправо је стварност конструисања догађаја који укида саму стварност – нешто што би се могло назвати негативном реалношћу. Иако је овде реч о неаутентичној, односно конструисаној догађајности, тиме што заузима простор стварног, њено произвођење у тексту је поистовећено са поступком демијуршко гстварања, а медијска индустрија са својеврсним демијургом новог, тзв. медијског доба. Деперсонализација и индустријска заснованост савременог демијурга сагледани су у кореспонденцији саразвојем визије неаутентичног живљења, те појавом негативне реалности која нагриза простор стварног.

307
166 / 2020 - Дејан Пралица

ЛАЈФСТАЈЛ ТЕЛЕВИЗИЈСКИ ФОРМАТИ

Циљ овог рада јесте да истражи феномен лајфстајл телевизијског формата као специфичног сегмента ријалити телевизијских програма. Корпус чине примери емисија на два комерцијална инострана ТВ канала „Fine Living” и „HGTV” као и емисијe С Тамаром у акцији и Прва башта Србије на националном јавном медијском сервису РТС. Јединице анализе су ТВ емисије, као целине. Teоријско полазиште рада чини Теорија користи и задовољства. Анализа је показала како посматрани амерички лајфстајл ријалити програми, као наметнут стандард постављају, по правилу, само један стил уређења са обавезним компонентама намештаја и просторија унутар стана/куће и не прихватају као добар модел ништа што одступа од таквог стила. Приметно једа се такав стил уређења, преко лајфстајл телевизија, наметнуо као модел и кад се уређују/купују некретнине и у другим деловима света (нпр. Европа, Средња Америка и Канада). Анализирани домаћи формати разликују се у великој мери од америчких, будући да имају хуманитарни или такмичарски карактер и друге аспекте који нису само естески.

308
166 / 2020 - Дубравка Валић Недељковић

МЕДИЈСКА СЛИКА КАМПАЊЕ ЗА УКИДАЊЕ РИЈАЛИТИЈА У СРБИЈИ

Популарност ријалити програма у Србији и неетичност продукције већине њих покренуло је неколико грађанских иницијатива за укидање овог, по многима, „воајерског“ формата. Чињеница да је резултат иницијативе из 2019. готово 50000 прикупљених потписа указује на оправданост истраживачког задатка да се деконструишу начини на које су медији о томе извештавали, као и дискурсне стратегије коментара корисника онлајн платформи на те текстове. Основне истраживачке методе су биле критичка анализа дискурса и дескриптивна метода. Узорак је обухватио 110 текстова у току 5 година (2015-2019) и 236 припадајућих коментара корисника. Резултати указују на то да постоји мала критчна маса медијски писмених грађана и грађанки у Србији који препознају све негативне али и позитивне стране формата; да су само медији, које сврставамо у професионалне и критичке, пратили кампање.