Резултати претраге

У раду се представљају неки од најважнијих проблема које је произвео последњи налет хип-хоп извођача у Србији. У основи, реч је о генерацији коју обележава посебан, „свеждерачки” однос према (пот)културном наслеђу. Он се демонстрира на свим нивоима презентације: и на звучно-перформатином плану (музика, стихови), и на визуелном (естетика видео-клипова, одевање), и у есејистичкој активности. Управо је последњи састојак – есејистика – можда и најнеобичнији разликовни елемент последње генерације хип-хоп војника у Србији, с обзиром на то да је реч о дискурсу који заступа и промовише извесне „леве”, „левичарске” идеје.

Најранији производи хип-хоп културе су дошли до Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у првој половини 1980-их, у исто време када пристижу и у Западну Европу. Па ипак, хип-хоп, схваћен као заокружени животни стил, етаблирао се као засебна поткултура унутар уског слоја урбане средњекласне омладине тек раних 90-их уз помоћ сателитске телевизије, страних магазина и пиратских касета. Неких петнаест година касније хип-хоп је постао једна од најраспрострањенијих омладинских култура у Србији. Циљ овог чланка јесте да истражи ову еволуцију показујући на који начин су све шири кругови омладине из различитих друштвених слојева усвајали хип-хоп, истовремено надограђујући нова, локална значења на увезену културу. Чланак аргументише у корист тезе да је ширење хип-хопа омогућено прихватањем шареноликог локалног наслеђа турбо-фолка, фанк утицаја у популарној музици и урбане ромске културе. Реперско опонашање стила облачења, сленга и става дизелаша – поткултуре младих из раних 1990-их која је промовисала криминални животни стил – представљено је као пример.

Намера овог рада јесте да дâ допринос оживљавању интересовања за теоријско промишљање и практично истраживање подручја свакодневног живота у области друштвеног искуства које је започело 70-тих година прошлог века; да укаже на повезаност света медијског спектакла са свакодневицом масовне публике; да на примеру спорта као најпопуларнијег и најпродуктивнијег медијског догађаја покаже како публика у својим свакодневним интеракцијама са масовним медијима прихвата модерне стилове живота, користи нове технологије и идентификује се са спортским идолима. Из перспективе технологије емитовања спортског спектакла у раду се анализира телевизијски пренос Светског првенства у фудбалу 2018. године.

Данас међу основне намирнице неопходне за живот човека убрајамо све више оних којима је намена искључиво уживање, те се за њих толико везујемо да постају део нашег свакодневног живота, препознатљив у култури и друштву који нас oкружују. Тим намирницама припада кафа, напитак познат као „црно злато” који је морао да пређе дугачак пут кроз простор и време да би се данас свакодневно налазио у нашим топлим шољицама. Кафа је, међутим, много више од обичног напитка којим задовољавамо наша чула мириса и окуса, она је временом постала прави социокултуролошки феномен, који је у различитим друштвима попримио специфичне одлике и обликовао норме понашања. У овом раду представићемо значај и утицај кафе на културу савременог друштва у Италији и Србији, као и на формирање знатно различитих обичаја и ритуала који прате испијање овог напитка. Циљ овог рада је указивање на потенцијалне културолошке конфликте који могу настати између припадника ових двеју народа услед различитог историјског развоја културе кафе који је довео до настанка различитих обичаја.