Натраг на претрагу

Резултати претраге

619
pdf
160 / 2018 - Вирџинија Ђековић

КУЛТУРА СЕЛА ДАНАС – У НЕСТАЈАЊУ, ОПСТАЈАЊУ ИЛИ НАСТАЈАЊУ

Село и култура руралних средина, сем ретких примера, данас у Србији немају значајнију, а ни видљиву улогу како у погледу програмске репрезентативности, тако и у сфери креирања градских или регионалних културних политика. Деценијама занемаривано, углавном препуштено интуитивном нагону за одржањем традиције и парткуларним усвајањем савремених пракси, село је репрезент овдашњег дисконтинуитета (не)бриге о стратешком уређењу културе једне земље. Административно још увек у систематизацији наслеђеног система из времена демократизације културе никада се није опоравило од последица лоше изведеног модела културног дифузионизма на чему почива суштинска неповезаност са матичним градским језгрима и/или другим сличним заједницама. Анализа даје пресек увида у затечено стање у селима и насељеним местима у Панчеву, Лесковцу, Новом Саду и Краљеву, градовима који у систематизацији имају сеоске домове културе као установе културе чији је оснивач та јединица локалне самоуправе. Препознати као централна места кумулације локалног наслеђа, нове културне продукције и окупљања становништва, домови културе чак и у стању инфраструктурне и вредносне девастираности, али као носиоци снажног симболичког капитала установљавају нове облике друштвено-културних центара које би у будућности требало неговати и развијати у циљу функционалне децентрализације. 

620
pdf
160 / 2018 - Даница Глођовић

ИНТЕРТЕКСТУАЛНОСТ И ПРИПОВЕДАЧКЕ ТЕХНИКЕ У РЕКЛАМИ ЗА МЕКИНТОШ 1984

У раду се представља интертекстуална структура наратива рекламе, која се уз појаву Мекинтоша сматра културним феноменом и естетском одредницом двадесетог века која и данас управља савременом културом. Еплова реклама за Мекинтош „1984”, у режији Ридлија Скота (Ridley Scott), подстакнута ригидним дискурсом тржишта персоналних рачунара тог времена, реферира на Орвелову класичну фикцију под истим називом. Поред вербалне интертекстуалности, у реклами су заступљене и визуелне референце које ће такође бити обухваћене овим радом. Приповедачка техника овог једноминутног видео спота активира парадигме просторне кохерентности и субверзије које су повезане са утопијским и дистопијским конструкцијама, чиме успешно управља простором и тренутком појаве Мекинтоша на тржишту. Систем јединствености који се у потпуности оријентисао на производњу по мери потрошача да би стекао профит, подразумева креирање комерцијалног простора у коме се друштвени однос између индивидуалног и перципираног успоставља путем употребе и потрошње електронских производа и услуга. Овај нови вид комфора себе открива као облик робног фетишизма, што би, као референца на Маркса, био још један ниво вербалне интертекстуалности. Из колекције технолошких делова и сировина, Мекинтош се мења у „фантастичну форму” где физичка својства изражавају друштвено понашање. На овај начин, роба изражава нешто друго осим суме њених сировина или радне снаге потребне за израду. Овим иновативним маркетиншким приступом кроз идеју ослобођења, информатички дискурс се трансформише. Свет многобројних и разноврсних информација супротставља се тоталитарним режимима – искуства потрошача и снага информације биће оно што влада светом. Представљањем овако иновативне маркетиншке стратегије са акцентом на приповедачке праксе успоставља се нова парадигма комодификације кроз концепт индивидуалности и побуне против тоталитарног режима.