Резултати претраге

Јавни сервис Радио телевизије Србије, на основу законске регулативе јесте посредник у остваривању јавног интереса грађана. Информисање грађана на целој територији земље и то равноправно и уравнотежено је један од задатака програма Радио телевизије Србије. Основно истраживачко питање је: да ли Културни дневник Радио телевизије Србије (РТС) остварује стандарде прописане Законом о јавним медијским сервисима. Посебно питање је да ли је присутна маргинализација других места културе у односу на Београд. Мониторинг је обављен од 1. маја до 31. маја 2018. године и обухватио је 23 емисије емитоване у том периоду.

Тежиште чланка је постављено на питању: да ли Народни музеј Ваљево својим радом економски доприноси развоју окружења. Да би се одговорило на то питање у два наврата, 2013. и 2017. године, су обављена комплексна истраживања којима је анализирана структура посете музеју, константовани његови приходи, анкетирани представници група које у музеј долазе организовано и интервјуисани руководиоци угоститељских објеката који посетиоцима музеја пружају додатне услуге. Истраживање је показало да музеј представља примарну туристичку атракцију града, основни разлог за долазак већине од око 30.000 туриста годишње, и да они за различите намене у граду потроше више новца (око 25 милиона динара) него што музеј добије из градског буџета (око 20 милиона). Са друге стране, истраживање је указало да апсолутну већину посетилаца музеја чине ученици на екскурзијама, док су други сегменти публике (локално становништво и одрасли туристи) знатно мање заступљени, што може да представља економску опасност у случају турбуленција на тржишту екскурзија. 

Услед глобалних неолибералних трендова који стварају притисак да се у свим друштвеним областима развија тржишна логика (укључујући и културу), Европска унија већ неколико деценија посвећује пажњу питањима предузетништва у култури. Међутим, отпори према комодификацији културе и развоју предузетничког дискурса све су чешћи и интензивнији, и у Европи и код нас. Иако се на многим примерима показало да култура може да постане мотор економског развоја земље (што је све сиромашнијој Србији свакако потребно), појављује се бојазан да промоција ових концепата у ствари само сакрива намеру државе да смањи подршку сектору културе (посебно делатностима које не остварују директну економску добит). Другим речима, доводи се у питање хоће ли култура у Србији остати схваћена као област од јавног интереса. У раду се на основу прегледа релевантне литературе, домаћих и иностраних стратешких докумената и програма анализира утицај приоритета европских програма за културу на доношење одлука у Србији. Такође се анализирају различити односи спрам креативних индустрија (влада, ресорно министарство, сектор привреде, професионалци у култури), који рефлектују стање транзиционих дилема и конфузија, а посебна пажња је усмерена на разматрање резултата истраживања о стратешком развоју културе и европске културне сарадње у Србији и препорукама професионалаца у култури које су добијене путем истраживања Деска Креативна Европа 2016. године. Циљ је да се укаже на неопходност осигурања државне подршке непрофитним делатностима у култури и остварења стратешког приступа развоју креативних индустрија као могућем начину за разрешење транзиционе конфузије. 

Култура схваћена као професионално-радни сектор супротстављена је и по својој садржини и по централном вредносном усмерењу духовности, која се у раду узима као критеријум стваралаштва и стваралачке личности. Духовност, оријентисана на трансцендирање коначности, а не на њено осмишљавање, представља почело из којег извире аутентично уметничко дело. Цена демократизације културе јесте свођење уметничког дела на производ. Насупрот култури и културном производу стоји теургија и онтологија уметничког дела. Такво је гледиште утемељено на православно-теолошком разумевању културе.