Резултати претраге
КУБАНСКИ ТРЕПТАЈ “КУЛТУРА РИТМОВА”
ПОТЛАЧЕНИ, КРИТИЧКА ПЕДАГОГИЈА И ДРУШТВЕНА СТВАРНОСТ
ФРОЈДОВ ИЗЛЕТ У СОЦИЈАЛНУ ПСИХОЛОГИЈУ
SOCIO-KULTURNI ASPEKTI PLESA
Rad pod naslovom: “Socio-kulturne značajke plesa: sociološko istraživanje mladih” donosi rezultate empirijskog istraživanja provedenog metodom ankete na populaciji mladih. Temeljni cilj bio je ispitati mišljenja i stavove mladih o njihovim plesnim preferencijama i navikama, kao i njihovo razumijevanje mnogobrojnih značajki i dimenzija plesa. Ples se kontekstualizira kao aktivnost i sadržaj slobodnog vremena, koji mahom imaju pozitivan utjecaj na mlade, čija je temeljna funkcija zabava, razonoda i rekreacija. Opisuje se pluralizam plesa i njegova višestruko dimenzionirana sadržajnost. Tako se ples kao sociološki i kulturološki fenomen shvaća kao komunikacijski kanal, sportska aktivnost, oblik igre i zabave, iskonska i najstarija umjetnost, društveni motiv druženja, te specifična metoda liječenja.
МОРАМ ДА ВИДИМ ОСТРВА – ОД КУБЕ НА ФИЛМУ ДО ЧЕ ГЕВАРЕ У СВЕМИРУ 3Д
Овај текст сумира кубански однос према филмској уметности и начин на који је Куба представљана у холивудском филму кроз протекле деценије. Све то преко политичке репрезентације Кубе, од 1897. када је прва екипа почела да снима на овом острву, до улоге значајног екстеријера који Куба има у серијалима “Кум” и у низу филмова о тајном агенту 007, Џејмсу Бонду. За редитеља Оливера Стоуна који је тамо вишедневно интервјуисао Фидела Кастра за документарни филм о њему, Куба је преегзалтирани Парнас. Кроз све ове фасцете уочавамо нове романтичне преливе које Куба, временом, из Холивудске призме добија, па од узрока хладног рата постаје идеална дестинација за топлу добродошлицу. Овај по(п)литички феномен се потом упоређује са америчким односом према аутохтоној и често политички потпуно опречној јој јапанској острвској култури, оној са другог идеализованог и сатанизованог архипелага, да би се однос према усамљеној аутохтоној култури што подиже свој глас против експлататорског корпоративног система САД потцртао готово идентичном улогом коју има измишљена планета Пандора у најновијем хиту Џејмса Камерона “Аватар”. Како вешти 3Д герилски домороци, који одолевају технолошки премоћнијем непријатељу, у много чему асоцирају на Че Гевару и његову револуционарну компанију, схватамо да је америчка фасцинација Кубом у последње време подигнута на готово гротескну метафизичку разину.
КЛАБЕРСКИ ТРАНСФОРМАНС НЕНАДА РАЦКОВИЋА
Приказом заједничке сарадње између уметника Ненада Рацковића и историчарке уметности Оливере Ерић, описана је сцена београдског клабинга. Рацковићев клаберски трансформанс истовремено доноси критику клабинга, као и идеје за његово другачије промишљање. Придајући подједнак значај видео и ди-џејингу, ново виђење клабинга пружа могућност за ужитак у игри стварања ситуација.
“НА ЖИВО!” РОК ПЕРФОРМАНС И КАКО ГА РАЗУМЈЕТИ
Рад је настао из потребе исказивање става, али и двоумљења проистеклих из властитих размишљања, личних искустава и доживљаја, те доступне литературе, и има за предмет рок концерте и музичке догађаје везане за популарну музику уопште. Дотичући све области битне за тему коју обрађује, текст указује на значај и улогу коју рок концерти имају, анализира питање аутентичности у рок наступу, проблематику комуникације публика – извођач, те тражи могуће додирне тачке са збивањима у позоришној умјетности, прије и послије настанка рок музике.
САВРЕМЕНИ АСПЕКТИ ОПЕРСКЕ ИНСЦЕНАЦИЈЕ И УСПОН ОПЕРСКОГ РЕДИТЕЉА
Музика, текст либрета и редитељско решење су три основне компоненте сваке оперске инсценације. Социолошки и уметнички аспекти редитељског решења условљени су добом, стилом, величином и могућностима ансамбла, па и материјалним могућностима продукције. Између жељеног и реализованог увек постоји извесна разлика, и што је она мања, то се редитељ и његова поставка сматрају успешнијим. Оперски либрето у редитељском поступку може, али и не мора да доживи изразиту трансформацију. Редитељско решење одређује избор стила који не мора да се поклапа са епохом у коју је дело лоцирано.
КАРНЕВАЛСКИ КАРАКТЕР ЈУГОСЛОВЕНСКОГ НОВОГ ТАЛАСА НА ПРИМЕРУ ФЕСТИВАЛА “ПОЗДРАВ ИЗ ЗАГРЕБА” И “ПОЗДРАВ ИЗ БЕОГРАДА”
У раду се анализира период новоталасне културе, и то они догађаји и одлике које указују на специфичан карневалски карактер југословенског новог таласа. Методолошки, рад се ослања на Бахтинова тумачења појмова карневала, празника и гротеске. Бахтинова систематизација карневалске књижевности и њених карактеристика, послужила је да се декларативно практично примени на неке од феномена којима је југословенски нови талас представљен јавности, а нарочито на фестивале „Поздрав из Загреба“ и „Поздрав из Београда“. Ови фестивали ће промовисати како уметности које ће бити позициониране у само средиште новог таласа тако и његове основне карактеристике. Све то омогућава садржајнији увид у епоху новог таласа и могућност систематизације до сада теоријски необрађеног материјала.
Контакт
Адреса: Риге од Фере 4, Београд
Фиксни телефон: +381 11 2637 565
Факс: +381 11 2638 941
Електронска пошта: kultura@zaprokul.org.rs
