НАУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ У СРБИЈИ – ПОНУДА И ИСКУСТВА КОБСОН-А

Највећи део набавке иностраних научно-техничких информација се у Србији обавља посредством Конзорцијума библиотека Србије за обједињену набавку (КоБСОН). У раду је дат преглед претплаћених информационих сервиса који се нуди истраживачима у Србији, али и услуга које су у домену библиотекара. Посебно су описана искуства из два најчешће коришћена сервиса (ЕлеЧас и Наши у WoS), као и подаци везани за удаљени приступ. Посебан део рада бави се комуникацијом корисник-библиотекар у електронском окружењу.

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ

У раду је дат преглед развоја система узајамне каталогизације у Србији и укључивања у регионалне и светске библиотечке мреже. Указано је на могућности претраживања које Виртуелна библиотека Србије пружа корисницима и приказани планови развоја у контексту светских трендова прерастања библиотечких каталога у портал за приступ потпуним информацијама.

ЗАВИЧАЈНЕ ДИГИТАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ

Завичајне дигиталне библиотеке можемо дефинисати као целовите збирке организованих историјско-биографских информација и културне баштине одређеног географског поднебља у дигиталном облику. Оне најчешће настају селекцијом или избором грађе из завичајних фондова, која је дигитализована или изворно у дигиталном формату. У раду се успоставља веза локалне културне баштине, као целовитости културног наслеђа одређеног географског подручја и временског периода, са дигитализацијом и дигиталним библиотекама. Кроз дефинисање завичајних дигиталних библиотека и основних принципа стварања и организовања дигиталних збирки, настоји се јасније одредити њихов положај у односу на општије дигиталне библиотеке, архиве или репозиторијуме, као и у односу на пројекте масовне дигитализације. Перспектива коришћења оваквих дигиталних збирки дата је у делу где се дискутује о врстама дигиталних библиотека локалне културне баштине, као и кроз анализу постојећег стања дигитализације завичајних фондова у библиотекама Србије.

ДИГИТАЛНА ТВРЂАВА: НАЦИОНАЛНА СТРАТЕГИЈА ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ У СРБИЈИ

Дигитализација националне баштине представља сложен процес који захтева систематичност на свим нивоима одлучивања, као нужност за логичан и равномеран развој националног пројекта дигитализације. Ту систематичност би требало да обезбеди добра национална стратегија дигитализације. Да ли постоји нешто што може да инспирише на брже доношење оваквог документа и постоје ли препреке на том путу? Одговор ће бити потражен у досадашњим напорима уложеним у стратегију дигитализације у Србији, у препорукама Европске уније у овој области, међу примерима добре праксе у земљама у окружењу које имају неку врсту националног програма дигитализације, али и у полемикама о одрживости стратегије. Тренутно стање ствари у Србији потврђује да неорганизована и несистематска дигитализација и низање појединачних затворених пројеката, дугорочно не даје резултате који би се могли постићи јасном политиком и систематским приступом дигитализацији. С друге стране, доношење националне стратегије дигитализације личи на освајање добро утврђене тврђаве.

ЕЛЕКТРОНСКИ ЧАСОПИСИ У БИБЛИОТЕКАМА

У раду се говори о електронским издањима серијских публикација које се јављају као резултат технолошког напретка у области информационих технологија, посебно развоја интернета. Електронска издања унела су велике промене у раду библиотека, посебно у сфери библиотечких услуга које сада обухватају и електронске сервисе. Најважнији електронски сервис библиотеке је електронска колекција која, између осталог, обухвата и електронске серијске публикације. Објашњава се појам и основне карактеристике електронских серијских публикација, говори се о појединим њиховим облицима (електронске новине, часописи, листови, магазини, билтени, огласници, водичи). Говори се о релацијама између електронске и штампане верзије. Наводе се појединости о условима приступа/претплате онлајн издањима. Детаљније се наводе обавезе библиотеке која укључује електронска издања у своје колекције. Наводи се пример КоБСОН-а као оптимално решење за координирану набавку скупих научних часописа из иностранства. Разматра се и проблем (не)коришћења електронских колекција и предлажу нека решења за едукацију корисника. На основу објављених резултата истраживања корисника интернета у Србији претпоставља се број потенцијалних корисника електронских часописа. Електронска периодична издања представљају се кроз Дубоки каталог и Дигиталне збирке Народне библиотеке Србије.

У закључку се наводе предности и недостаци електронских, односно штампаних периодичних издања.

WORLDCAT – СНАГА ГЛОБАЛНЕ БИБЛИОТЕЧКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ, ЕФИКАСНОСТ И ЗАЈЕДНИЧКО КОРИШЋЕЊЕ ИЗВОРА

Глобално окружење у којем бибилиотеке делују изузетно се променило последњих година. Људи на различите начине откривају предмете својих интересовања, а библиотечки сервиси морају изградити своје процесе рада у складу с тим. Без обзира на улогу коју библиотека има у својој локалној средини, она мора да омогући да извори постану доступни и у глобалном веб окружењу, чиме се осигурава њихов дуготрајни значај. Од самог почетка 1971. године, WorldCat је настојао да одговори потребама светске библиотечке заједнице за променама. Започевши свој рад као централни каталог библиотечких фондова, WorldCat је постао глобални центар за проналажење, испоруку, аутоматизацију, заједничко коришћење извора и управљање информацијама. Сваки пут када се библиотекар, партнер или крајњи корисник повеже на WorldCat мрежу, та активност омогућава и друге начине сарадње, ефикасности и откривања. WorldCat је постао основ за пружање низа услуга које повезују библиотеке, произвођаче, партнере и кориснике у узајамну, глобалну платформу.

ВИРТУЕЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У ЕВРОПИ: ПРИСТУП ЕВРОПСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

Сврха овог рада је да пружи преглед Конференције о повезивању светова која је одржана октобра 2008. у Сингапуру. Једна од главних тема коју је организатор скупа, Национални библиотечки савет Сингапура, желео да упути јесте улога коју институције културе, као што су библиотеке, могу да имају у (виртуелним) заједницама и како могу да повећају свој удео у јавности заснован на тим заједницама. У овом контексту, Европска библиотека – капија ка изворима европских националних библиотека – објаснила је како она пласира своје услуге академским заједницама из Европе, и неким делом, изван ње. Европска библиотека фокусира свој портал на европску академску заједницу и првенствено прилагођава услуге академским процесима рада. Остали механизми и канали помажу да се допре до разних типова корисничких група из целога света. На пример, Европска библиотека уноси садржаје из библиотека на Europeanu, први портал за више различитих области чија је прва јавна бета верзија покренута у новембру 2008. године. Истичући важност употребе различитих канала за опслуживање различитих заједница – било путем Europeane било укључивањем постојећих виртуелних окружења путем апликативних програмских интерфејса (APIs) и widgeta  – Европска библиотека је одличан пример колико је усмерени маркетинг значајан за онлајн јавне институције. Дате су даље препоруке за методологију „тестирај, мери и делуј“ и на изазове у представљању програма трагача и портала који су усмерени ка корисницима. Целокупан рад даје интересантан преглед маркетиншког приступа једне од највећих дигиталних библиотека и начина на који она покушава да се избори са културним различитостима и променама корисничких захтева. Позив јавним институцијама за увођење приступа који је више усмерен на тржиште, веома је важан за информационе стручњаке, а нарочито за све оне који се баве маркетингом у јавним институцијама и који су окренути ка тржишту, посебно оне заинтересоване за усмерени маркетинг.

КОМУНИКАЦИЈА – БАЗА ЕЛЕКТРОНСКИХ ИЗДАЊА ЧАСОПИСА

„Комуникација“, регионална база електронских издања часописа и других публикација и резултата стваралаштва из области науке, културе и уметности Србије и земаља региона, основана је 2000. године. На својој веб адреси www.komunikacija.org.rs окупила је 45 наслова релевантних часописа са преко 350 свезака и преко 10.000 чланака и ауторских прилога у пуном тексту. Комуникација је јавно добро и њено коришћење је бесплатно и неусловљено за све кориснике интернета из целог света. Србија и даље има недовољну онлајн презентацију домаће научне и културне продукције, а нарочито недостаје концентрисани наступ и презентација већег броја часописа на једној веб адреси. Чак и у таквој ситуацији постоје дуплирања. Зато се намеће потреба за договором око стратегије развоја са свим учесницима у систему стварања отворених фондова научних и културних добара Србије.

СВЕТСКА ДИГИТАЛНА БИБЛИОТЕКА

Аутор у тексту даје кратак приказ развоја Светске дигиталне библиотеке, од идеје о њеном успостављању, преко осмишљавања и првих корака, представљања првог прототипа 2007. године, до јавног покретања у априлу 2009. године. Аутор представља и кратку листу значајнијих дигиталних докумената у Светској дигиталној библиотеци, као што набраја основне функционалности тог веб сајта. Други део се односи на коришћење, повратне информације и учешће, а посебан нагласак је стављен на изградњу капацитета дигитализације у земљама у развоју. Рад се завршава листом приоритета, описом изазова у будућности и следећих корака.