PRAVNA REGULACIJA KOCKANJA KAO ZABAVE (U KAVANAMA I KRČMAMA NA TLU HRVATSKE) – POVIJESNI HOD

Autori u ovome članku traže odgovor na pitanje je li kockanje (kao jedan od oblika društvene zabave u ugostiteljskim objektima pa time i u krčmama) bilo tijekom povijesti pod kontrolom nadležne vlasti: mjesne, gradske, pokrajinske ili državne. U traganju za pravom (vjerodostojnom) slikom o pravnome (zakonskom) reguliranju kockanja u ugostiteljskim objektima, barem kad je riječ o Republici Hrvatskoj, autori u prvome dijelu daju kratki povijesni pregled nastanka, trajanja i održavanja kockarskih igara (uopće u Europi te posebno na području Republike Hrvatske) da bi u drugome dijelu naznačili najvažnije pravne odredbe kojima se tijekom povijesti zakonski reguliralo kockanje u ugostiteljskim objektima, a time i u kavanama i krčmama.

ТУРБО-ФОЛК – БАЛКАНИЗАМ, ОРИЈЕНТАЛИЗАМ И ДРУГОСТ

Циљ овог рaдa је истрaживaње феноменa турбо-фолкa кaо симптомaтичног стaњa испреплитaних другости унутaр Југоисточне Европе путем дискурсa о Бaлкaну. Од 70-их година XX века овај музички жанр један је од саставних елемената модерне и савремене кафанске културе у Србији, који од свог настанка носи негативне и често сукобљене дискурсе у нашем друштву. Анaлизирaјући нaчине нa који је музички жaнр турбо-фолкa позиционирaн између рaзличитих идентитетa нa просторимa бивше Југолaвије откривaмо репродукције оријентaлизмa (nesting orientalisms) нa које укaзује Милицa Бaкић-Хaјден (Milica Bakić-Hayden) у својој студији. Рaспрострaњеност рaзличитих оријентaлизaмa у култури Бaлкaнa и његова пaрaдоксaлнa позицијa кaо мостa између Истокa и Зaпaдa кроз феномен турбо-фолк жaнрa укaзује нaм нa контрaдикторну и нестaбилну природу идентитетa кaо тaквог.

ЗAШТО КАФЕ НИКАД НЕЋЕ ПОСТАТИ CAFFÈ

У раду је учињен покушај да се одговори на питања у којој мери, на који начин и под којим условима је могуће поређење једног специфичног урбаног феномена попут кафеа у различитим срединама. Основу за такво поређење налазимо у историјском и културном контексту, пре свега, али и читавом низу посебности које извиру из начина живота и урбане свакодневице. Емпиријски увид у друштвену стварност и елементи за поређење уобличени су у форму минускула о урбаној свакодневици у Риму, постојбини савремних европских кафеа.

ОД УМЕТНИЧКЕ АКЦИЈЕ ДО ТУРИСТИЧКЕ АТРАКЦИЈЕ – (РЕ)КОНСТРУИСАЊЕ СТАРОГРАДСКЕ КУЛТУРЕ У СКАДАРЛИЈИ И ЊЕНИМ КАФАНАМА

Београдске градске власти су се још 1920-их определиле да се (Бео)град представља наглашавањем његове историје, културе и квалитетног друштвеног живота. Друштвени живот престонице пре свега се одвијао у кафанама, а међу кафанским „епицентрима“ је од краја 19. века четврт Скадарлија. Она и данас сведочи о (старо)градском духу. Представљајући укратко историјат Скадарлије, уметничку акцију којом је ова четврт крајем ‘60-их година 20. века оживела и туристичку атракцију савременог Београда, рад је посвећен питању концептуализације Београда као града игре.

ЗНАК ПИТАЊА ЗА БЕОГРАДСКЕ КАФАНЕ

Рад под насловом Знак питања за београдске кафане актуелизује појам нематеријалне културне баштине кроз анализу статуса старих београдских кафана којима прети нестајање. Главну нит рада чини покушај одређивања места и значаја кафане као нематеријалне културне баштине с обзиром на њихову вишевековну присутност у животу главног града. На почетку кафана се посматра као споменик културног добра, коме се одређују својства да би се дошло до његове вредности. Тако посматрана, кафана може бити и споменик културе али и трезор нематеријалне културне баштине. У наставку хронолошки се прати историја кафана у Београду дуга пет векова, уз навођење њене мултифункционалности која је представља као институцију од вишеструког значаја. На крају наводе се разлози зашто старе кафане треба сачувати од уништења и глобалистичке униформисаности – пре свега у циљу заштите националног-културног идентитета, а нуде се и могући правци заштите кроз понуђена решења и пројекте.

ТО СЈАЈНО ТРЕЋЕ МЕСТО ЗА НАЈЛЕПШЕ ТРЕЋЕ ПОЛУВРЕМЕ

У раду се анализира значај кафане у организационој култури фудбалског клуба ветерана и ветеранског фудбала у Београду. Истражује се улога кафане као сјајног трећег места у којем се организује дружење након утакмице – треће полувреме и проверава теза да је управо то треће полувреме и најважнији циљ организације како појединачних клубова, тако и целокупног такмичења. Основни појмови и приступи социологије организације чине теоријски оквир у којем се настоји спровести поменуто истраживање – појам организације, организационе културе, садржај и типови организационе културе. У овом интердисциплинарном настојању посежемо и за доприносима социологије слободног времена и кафанологије.

КАФАНА У РАВНИЧАРСКОМ СЕЛУ: ОД БИРЦУЗА ДО КАФИЋА

У овом раду су приказани налази социолошког истраживања кафана у селу Стапар, које се налази на територији Града Сомбора, у северозападном делу Србије. У истраживању је кориштен метод студије случаја, а резултати су показали да је сеоска кафана/кафе важна установа сеоског друштва, јер обавља више функција од значаја за село. Такође је установљено да се у сеоским кафанама/кафеима, на особен начин, преплићу традицонално и модерно.

КАФАНА КАО НАША СВАКОДНЕВИЦА И ОБРАЗАЦ ПОНАШАЊА

Аутор у форми социолошког есеја анализира кафану као друштвену и културну институцију, начин и стил живота, део свакодневице и образац понашања. Све то поткрепљује изводима из дела знаних писаца који су се освртали и на кафану. На крају указује и на другу страну медаље, тј. на кафанску патологију која се врхуни у алкохолизму.

КАФАНСКИ ИМЕНОСЛОВ

У раду се излаже значењска и структурна систематизација назива угоститеских објеката на српском језичком подручју. Указује се и на могуће мотиве за настајање ових имена.