PRAVNA REGULACIJA KOCKANJA KAO ZABAVE (U KAVANAMA I KRČMAMA NA TLU HRVATSKE) – POVIJESNI HOD

/in /by

Autori u ovome članku traže odgovor na pitanje je li kockanje (kao jedan od oblika društvene zabave u ugostiteljskim objektima pa time i u krčmama) bilo tijekom povijesti pod kontrolom nadležne vlasti: mjesne, gradske, pokrajinske ili državne. U traganju za pravom (vjerodostojnom) slikom o pravnome (zakonskom) reguliranju kockanja u ugostiteljskim objektima, barem kad je riječ o Republici Hrvatskoj, autori u prvome dijelu daju kratki povijesni pregled nastanka, trajanja i održavanja kockarskih igara (uopće u Europi te posebno na području Republike Hrvatske) da bi u drugome dijelu naznačili najvažnije pravne odredbe kojima se tijekom povijesti zakonski reguliralo kockanje u ugostiteljskim objektima, a time i u kavanama i krčmama.

ТУРБО-ФОЛК – БАЛКАНИЗАМ, ОРИЈЕНТАЛИЗАМ И ДРУГОСТ

/in /by

Циљ овог рaдa је истрaживaње феноменa турбо-фолкa кaо симптомaтичног стaњa испреплитaних другости унутaр Југоисточне Европе путем дискурсa о Бaлкaну. Од 70-их година XX века овај музички жанр један је од саставних елемената модерне и савремене кафанске културе у Србији, који од свог настанка носи негативне и често сукобљене дискурсе у нашем друштву. Анaлизирaјући нaчине нa који је музички жaнр турбо-фолкa позиционирaн између рaзличитих идентитетa нa просторимa бивше Југолaвије откривaмо репродукције оријентaлизмa (nesting orientalisms) нa које укaзује Милицa Бaкић-Хaјден (Milica Bakić-Hayden) у својој студији. Рaспрострaњеност рaзличитих оријентaлизaмa у култури Бaлкaнa и његова пaрaдоксaлнa позицијa кaо мостa између Истокa и Зaпaдa кроз феномен турбо-фолк жaнрa укaзује нaм нa контрaдикторну и нестaбилну природу идентитетa кaо тaквог.

ЗAШТО КАФЕ НИКАД НЕЋЕ ПОСТАТИ CAFFÈ

/in /by

У раду је учињен покушај да се одговори на питања у којој мери, на који начин и под којим условима је могуће поређење једног специфичног урбаног феномена попут кафеа у различитим срединама. Основу за такво поређење налазимо у историјском и културном контексту, пре свега, али и читавом низу посебности које извиру из начина живота и урбане свакодневице. Емпиријски увид у друштвену стварност и елементи за поређење уобличени су у форму минускула о урбаној свакодневици у Риму, постојбини савремних европских кафеа.

ОД УМЕТНИЧКЕ АКЦИЈЕ ДО ТУРИСТИЧКЕ АТРАКЦИЈЕ – (РЕ)КОНСТРУИСАЊЕ СТАРОГРАДСКЕ КУЛТУРЕ У СКАДАРЛИЈИ И ЊЕНИМ КАФАНАМА

/in /by

Београдске градске власти су се још 1920-их определиле да се (Бео)град представља наглашавањем његове историје, културе и квалитетног друштвеног живота. Друштвени живот престонице пре свега се одвијао у кафанама, а међу кафанским „епицентрима“ је од краја 19. века четврт Скадарлија. Она и данас сведочи о (старо)градском духу. Представљајући укратко историјат Скадарлије, уметничку акцију којом је ова четврт крајем ‘60-их година 20. века оживела и туристичку атракцију савременог Београда, рад је посвећен питању концептуализације Београда као града игре.

ЗНАК ПИТАЊА ЗА БЕОГРАДСКЕ КАФАНЕ

/in /by

Рад под насловом Знак питања за београдске кафане актуелизује појам нематеријалне културне баштине кроз анализу статуса старих београдских кафана којима прети нестајање. Главну нит рада чини покушај одређивања места и значаја кафане као нематеријалне културне баштине с обзиром на њихову вишевековну присутност у животу главног града. На почетку кафана се посматра као споменик културног добра, коме се одређују својства да би се дошло до његове вредности. Тако посматрана, кафана може бити и споменик културе али и трезор нематеријалне културне баштине. У наставку хронолошки се прати историја кафана у Београду дуга пет векова, уз навођење њене мултифункционалности која је представља као институцију од вишеструког значаја. На крају наводе се разлози зашто старе кафане треба сачувати од уништења и глобалистичке униформисаности – пре свега у циљу заштите националног-културног идентитета, а нуде се и могући правци заштите кроз понуђена решења и пројекте.

ТО СЈАЈНО ТРЕЋЕ МЕСТО ЗА НАЈЛЕПШЕ ТРЕЋЕ ПОЛУВРЕМЕ

/in /by

У раду се анализира значај кафане у организационој култури фудбалског клуба ветерана и ветеранског фудбала у Београду. Истражује се улога кафане као сјајног трећег места у којем се организује дружење након утакмице – треће полувреме и проверава теза да је управо то треће полувреме и најважнији циљ организације како појединачних клубова, тако и целокупног такмичења. Основни појмови и приступи социологије организације чине теоријски оквир у којем се настоји спровести поменуто истраживање – појам организације, организационе културе, садржај и типови организационе културе. У овом интердисциплинарном настојању посежемо и за доприносима социологије слободног времена и кафанологије.

КАФАНА У РАВНИЧАРСКОМ СЕЛУ: ОД БИРЦУЗА ДО КАФИЋА

/in /by

У овом раду су приказани налази социолошког истраживања кафана у селу Стапар, које се налази на територији Града Сомбора, у северозападном делу Србије. У истраживању је кориштен метод студије случаја, а резултати су показали да је сеоска кафана/кафе важна установа сеоског друштва, јер обавља више функција од значаја за село. Такође је установљено да се у сеоским кафанама/кафеима, на особен начин, преплићу традицонално и модерно.

КАФАНА КАО НАША СВАКОДНЕВИЦА И ОБРАЗАЦ ПОНАШАЊА

/in /by

Аутор у форми социолошког есеја анализира кафану као друштвену и културну институцију, начин и стил живота, део свакодневице и образац понашања. Све то поткрепљује изводима из дела знаних писаца који су се освртали и на кафану. На крају указује и на другу страну медаље, тј. на кафанску патологију која се врхуни у алкохолизму.

КАФАНСКИ ИМЕНОСЛОВ

/in /by

У раду се излаже значењска и структурна систематизација назива угоститеских објеката на српском језичком подручју. Указује се и на могуће мотиве за настајање ових имена.