Листа чланака: Критичко мишљење у дигиталном добу – Култура

У раду ће бити истражено критичко мишљење у колумнама, као аналитичком новинарском жанру, кроз који новинар износи крајње личан, слободан, субјективни став. Специфичност је што смо се определили да предмет анализе буду колумне на дигиталним порталима, које делом личе на овај жанр у штапаним медијима, али попримају особености дигиталних медија као што су хипертекстуалност, мултимедијалност и интерактивност… Кроз анализу преко осамдесет колумни са три различита портала, биће указано које су доминантне теме колумни у онлајн новинарству, који новинари данас пишу аналитички и да ли пишу критички. Узорак истраживања чини 85 колумни објављених у периоду од 1. до 31. јула 2020. на порталима „Н1”, „Нова.рс” и „Печат”. Од укупног броја анализираних колумни у датом периоду, на порталу телевизије „Н1” објављено је 13, на порталу „Печата” 19, а на порталу „Нова.рс” 53 колумне. Главни циљ истраживања је био да се утврди у којој мери постоји и на који начин комуницира са публиком критичко мишљење на онлајн порталима.

Овај текст полази од премисе да је критичко мишљење претња за власнике капитала у медијима, а да је критички поглед на свет уједно и насушна потреба новинара и јавног мњења због чега долази до промена у раду савремених новинара. У раду је, кроз емпиријски увид, указано на неизбежне замке које стоје на путу развоја критичког мишљења код новинара запослених у новим медијима, односно на интернет порталима који су регистровани као јавна гласила. Основни циљ рада је истраживање опстанка улоге критичког мишљења у медијима дигиталног окружења који се све брже развијају управо уз (никада јасно изречен) услов да критичка мисао остане страна за већину корисника интернета. У закључку рада указано је и на могуће стратегије отпора искључиво тржишно оријентисаним медијима

Младе жене заузимају све значајније место у онлajн простору користећи све предности дигиталног доба и стваралачке карактеристике интернета и дигиталних медија. У тексту се испитује да ли и у којој мери младе ауторке из Србије користе своју уметничку продукцију и своје профиле на дигиталним  платформама за изражавање друштвено политичких ставова, и каквих, а посебно какво је њихово разумевање феминизма, родне равноправности и искуство са родном дискриминацијом. Друштвени контекст прве половине 2020. године током које је рађено истраживање обележила је пандемија и последично ванредно стање и изолација, а поред тога уобичајеном окружењу њиховог стваралаштва припада и сексизам у медијима и јавном простору. Истраживање је обухватило индивидуалне интервјуе са осам ауторки млађе генерације у различитим уметничким пољима (визуелне уметности, музика, филм, књижевност и извођачке уметности), кроз које је испитивана њихова употреба друштвених мрежа и дигиталних платформи, критичко мишљење и критичка уметничка продукција, те реакције на глобалну кризну ситуацију и друштвене проблеме.

У овом раду разматрамо промене изазване новим комуникационим технологијама које омогућавају све већу партиципацију просечних корисника интернета у сфери културне продукције. Користећи перспективу пирамиде партиципације, представљамо различите облике остваривања учешћа корисника у култури у зависности од нивоа слободе који остварују, односно структурираности односа партиципације. Главни аргумент рада јесте да се развој културе може поспешивати са повећавањем партиципације у културној продукцији. У складу са тим повезујемо пирамиду партиципације са компетенцијама које припадају трансмедијској писмености, како бисмо указали на потенцијал који трансмедијско описмењавање може имати на обогаћивање глобалне културе.