ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА: НОВИ ХОРИЗОНТИ

Дигиталне технологије заузимају све већи простор у окружењу у коме човек функционише, док посебну пажњу и интересовање изазива постојање и примена вештачке интелигенције у свим сферама егзистирања и пословања. У раду ћемо се бавити утицајем вештачке интелигенције. Анализирајући постојећу литературу и релевантне студије случаја, рад истиче како вештачка
интелигенција може променити начин на који млади људи уче, пружајући персонализоване садржаје и аутоматизујући рутинске задатке. У истраживању је упозорено на потенцијалне ризике, као што су дигитална подела и етичка питања везана за пристрасност алгоритма. Закључује да је неопходно пажљиво размотрити како интегрисати вештачку интелигенцију да би се максимизирале њене предности, а минимизирали недостаци. Преиспитивана је подложност друштва технолошком напретку, као и у којој мери технолошка револуција трансформише епистемолошке принципе, а све са циљем анализе улоге вештачке интелигенције али и утицаја вештачке интелигенције на децу и младе. Као најбројнији корисници савремених технологија у старосној доби када је
стицање знања и учење од највеће важности за развој индивидуе, очекује се да ће све већа примена ВИ трансформисати моделе понашања, учења и уопште развоја будућих генерација.

БИБЛИЈСКИ МОТИВИ У ФИЛМУ ТЕРЕНСА МАЛИКА СКРИВЕНИ ЖИВОТ (2019)

Радом се истражују начини на који се амерички редитељ Теренс Малик користи библијским мотивима у свом филму Скривени живот (2019). У циљу припреме терена за обављање овог задатака, у првом делу рада се приказују подаци о животу и делу Франца Јегерштетера (1907−1943) који чине историјску основу филма и скицира се историја редитељевог односа према употреби
библијских мотива. У другом делу рада анализира се Маликов допринос тумачењу Јегерштетеровог лика и дела. Радом се показује да се иконични и хагиографски карактер Скривеног живота темељи на перформативној актуализацији мотива о страдању Исуса Христа, у сарадњи са којим учествују други значајни мотиви, попут едемског и мотива љубави. Истраживањем се такође показује
да се библијски мотиви у стваралаштву Теренса Малика, укључујући Скривени живот, не могу одвојити од редитељевих филозофских погледа, него да заједно са њима учествују у креирању јединственог уметничког метода којим Малик исписује нове странице у историји библијске и хајдегеровске кинематографије.

УМЕТНОСТ КАО ПРОСТОР ЗА КРИТИЧКО ПРОМИШЉАЊЕ ИДЕНТИТЕТА

Основна теза овог рада је да је уметност оквир за реонтологизацију фиксираних и тотализујућих поларитета, као што су људско биће/природа, људски/нељудски фактор, биолошко/технолошко, идентитет/флуидност итд. У намери да подржимо ову тезу истражићемо рад словеначке уметнице Маје Смрекар, посредством расправе ставова француских филозофа Жила Делеза (Gilles Deleuze) и Феликса Гатарија (Felix Guattari). Анализирали смо како рад „Хибридна породица“(Hybrid Family) Маје Смрекар провоцира мишљење у оквиру идентитета, као и то, како се појам постајање (Делез и Гатари), манифестује у трансгресивним и ексцесним радовима Маје Смрекар. Филозофски концепти постајање-женом и постајање-животињом француских филозоф
Делеза и Гатарија сагледани су као адекватан теоријски апарат за подршку тезе. Један од циљева био је да укажемо на значај трансдисциплинарног сагледавања проблема и постављања питања, која је тешко поставити у оквиру дисциплинарних истраживања. Истраживачке методе примењиване у овом раду су компаративна анализа текстова, синтеза, опсервација, генерализација и аналогија.

МЕЂУРЕСОРНА И ИНТЕРСЕКТОРСКА САРАДЊА ЗА РАЗВОЈ УМЕТНОСТИ И УРБАНИ РАЗВОЈ

Унапређење уметности један је од стратешких приоритета развоја културе 2021–2025, како у оквиру институција тако и у оквиру независне сцене. У складу са савременим схватањима улоге уметности у друштву – њене отворености према друштву и потребе да буде део друштвених процеса – унапређење уметности имплицира неопходност њеног укључивања у решења која обликују животно окружење.

Архитектура се може схватити као уметност пројектовања (јавних и приватних) простора, а архитектонска решења умногоме обликују естетику животног окружења у урбаним срединама. Као таква, архитектура јесте и област сусретања два ресора: културе и грађевинарства, односно поље међуресорне сарадње. Осим тога, будући да архитекте своје инжењерске пројекте, који могу укључивати и постављање уметничких дела у јавне и приватне просторе, углавном реализују кроз архитектонске бирое (приватна предузећа), док су ликовни уметници афилисани у удружењима (организације цивилног друштва), промишљања повезивања архитектуре и ликовних уметности укључују и остваривање интерсекторске сарадње (нпр. приватног и цивилног), али уз подршку јавног сектора – који има кључну улогу у формулисању стратешких опредељења у даљем развоју државе и друштва.

У овом раду биће саопштени резултати пилот пројекта који је обухватио:

  1. Анализу релевантних правних аката у вези са потенцијалима за повезивање приватних привредних субјеката (архитектонских бироа) и ликовних уметника, а који су у функцији развоја уметности и културе;
  2. Анализу података прикупљених преко полуструктурисаних интервјуа на пригодном узорку представника/ца архитектонских бироа који су указали на значај, могућности и препреке за развој сарадње архitekата и ликовних уметника/ца.

Резултати нашег пилот истраживања указују на то да постоји основа за стратешко повезивање ресора и сектора кроз стратешке документе. Искуства из праксе која су пренели/е представници/це архитектонских бироа, указују на смернице за наредна истраживања која би допринела систематизацији актуелних проблема и потенцијалних решења у правцу даљег развоја међуресорне и интерсекторске сарадње у домену привреде и културе.

МЕНАЏМЕНТ ПОЗОРИШТА У СРБИЈИ – ИЗАЗОВИ И ПЕРСПЕКТИВЕ

У тексту се анализира осам трибина посвећених позоришној уметности које су одржане у Заводу за проучавање културног развоја током 2023. године. У складу са темама tribina, у тексту се анализирају аспекти рада позоришта везани за руковођење и менаџмент, статус запослених, начине финансирања, позоришне фестивале, структуру и број позоришта у Србији, као и за развој позоришне публике, улогу позоришта у развоју креативног сектора и музику у Србији као форму позоришне уметности.

Позоришта у Србији се суочавају са изазовима прилагођавања 21. веку уз очување уметничких вредности. Ови изазови укључују ограничено финансирање, недостатак јасних критеријума за оснивање и рад и потешкоће у привлачењу млађе публике. Позоришни систем у Србији, између осталог, карактерише недостатак дугорочног планирања, нејасна подела одговорности и већа централизација.

Уколико позоришта у Србији желе да се развијају у складу са савременим тенденцијама из ове области, мораће да усвоје и имплементирају неку врсту савременог модела менаџмента, који се заснива на тимском раду, стратешком планирању, јасној дефиницији одговорности и ефикасној финансијској политици.

Решавањем идентификованих изазова, доношењем националног закона о позоришту и прихватањем иновативних стратегија за ангажовање публике, позориште у Србији може да настави да буде витални део културног идентитета и креативног сектора земље.