БИТИ LGBTTIQ – ЗНАЧЕЊА КОЈА НАС ОБЛИКУЈУ
/in Култура и девијантност /by Kcs21blAAУ раду се анализирају поједини аспекти свакодневног живота ЛГБТ особа у Србији, полазећи од Герцовог схватања културе кроз „мреже значења”. Аспекти који обликују „идентитет” нехетеросексуалне особе у претежно хетеронормативном и хетеросексуалном окружењу, јесу осећај стигме, интернализоване репресије и различите стратегије „проласка” и повезивања са „геј” заједницом. Ови елементи су саставни део живота ЛГБТ особа и на основу њих можемо говорити о одређеним значењским кодовима који су заједнички већем делу ЛГБТ заједнице. Први део рада се бави појмовима као што су идентитет и интернализована стигма/хомофобија, док други део рада обухвата неколико студија случаја нехетеросексуалних особа. Постојање искустава као што су сексуална оријентација која је другачија од хетеросексуалне као и родних идентитета који нису бинарни, и са тим повезани насиље, стигма и неразумевање од стране друштва, чини да можемо говорити у Герцовом смислу о одређеној „култури” која је позната припадницима/ама ЛГБТ популације, а коју углавном не деле хетеросексуалне жене и мушкарци у истом друштву.
КО ЈЕ БЕСКУЋНИК
/in Култура и девијантност /by Kcs21blAAУ овом раду се бавимо анализом наратива корисника Прихватилишта за одрасла и стара лица у Београду о себи и другима. Циљ је био да препознамо и опишемо идентитетске нити помоћу којих се представљају. Да бисмо разумјели наративе наших саговорника, било је неопходно да уважимо и миље у којем се дешава причање. Ријеч је о специфичном контексту – установи за збрињавање лица у социјалној потреби – бескућника, који обликује не само начине сусретања са другима, већ и верзије истина о себи. Концептуални оквир студије је пронађен у социјалном конструкционизму, а полазна претпоставка која је руководила нашу анализу је да је процес рада на идентитету интерактиван по својој природи. Другим ријечима, одговор на питање идентитета креирамо у сусрету са другима и са самим собом. Да упознамо неке лично референтне идентитетске тачке нама је омогућио дубински интeрвју са петорицом штићеника установе. У њиховим наративима смо препознали важне идентитетске нити: личне особине, вриједности и значајне друге у односу на које граде/бране идентитете.
(РЕ)КОНСТРУИСАЊЕ РОДНЕ (НЕО)ОРИЈЕНТАЛНЕ ДЕВИЈАНТНОСТИ
/in Култура и девијантност /by Kcs21blAAЗначај родног аспекта за креирање и репродукцију оријентализма уочио је још и творац концепта Едвард Саид. Како је (нео)оријенталистички дискурс опстао и у савремено доба, а нарочито се интензивирао у „пост 9/11” ери, као и у контексту миграција са Блиског истока, веома је важно проучити специфично вулнерабилну позицију муслиманки које су вишеструко маргинализоване: и као становнице Оријента и као мигранткиње и као жене. У раду су представљени западни дискурси о могућностима и методама „спашавања” муслиманки, као и теоријски критички осврт на исте. Ауторка рада акценат ставља на конструисање девијантности тј. на формирање слике о својеврсној сексуално девијатној субкултури на основу културне различитости, као и на друштвене и политичке последице такве идеологије и реторике. На крају, понуђен је и полемички одговор у виду ставова феминисткиња и феминиста у оквиру широко постављене исламске традиције борбе за равноправност жена. Увид у исламски феминизам је од пресудног значаја за холистичко разумевање родног аспекта савременог мултикултурализма као и за деконструкцију стереотипа.
ХИКИКОМОРИ – КОНЦЕПТ ДЕВИЈАНТНОГ ИМУНИТЕТА
/in Култура и девијантност /by Kcs21blAAОд деведесетих година ХХ века, проблем повлачења младих из друштвених токова живота јесте у фокусу јапанске јавности. Овај комплексан психолошко-социјални симптом, под називом хикикомори, често је разматран и тумачен из западне перспективе као инхерентно јапански. Искључивост таквих закључака не само да је теоријски упитна, већ генерише дискурс о Јапану као простору јединственог, национално одређеног, девијантног понашања. Овај рад најпре нуди теоријску контекстуализацију поменутог феномена, а потом отвара даља питања о „имунолошким” потенцијалима хикикомори заједнице унутар капиталистичког система у којем је обавеза производње неупитна.
КУЛТУРНИ ЧИНИОЦИ КАРОШИЈА И КАРО-ЂИСАТСУА
/in Култура и девијантност /by Kcs21blAAУ раду се разматрају културни чиниоци смртности услед претерано дугог рада у Јапану. Тзв. кароши (смрт услед претерано дугог рада) и тзв. каро-ђисатсу (самоубиство услед претерано дугог рада) имају тенденцију пораста учесталости. Иако су ове појаве донекле распростањене и у другим земљама, у Јапану је убедљиво највећа учесталост, што у циљу објашњења намеће потребу за преиспитивањем тамошњих специфичности. У литератури се ове појаве најчешће објашњавају економским чиниоцима. Иако културне специфичности Јапана такође могу представљати важне чиниоце ових појава, у литератури им није препознат значај. Стога су у раду размотрене поједине карактерстике јапанске културе које могу бити битне за ове појаве. У том смислу, првенствено се истичу одржавање хармоничних односа са другима (унутар фирме) и лојалност (фирми), као неке од кључних вредности јапанске (радне) културе.
КРИМИНАЛИТЕТ И ЕТОС АФРОАМЕРИЧКИХ БАНДИ НА ПОДРУЧЈУ УРБАНОГ ЛОС АНЂЕЛЕСА
/in Култура и девијантност /by Kcs21blAAЈош од периода чикашке школе и еколошке теорије гангови су привлачили пажњу истраживача као јединствен феномен проузрокован високим нивом урбанизације и друштвене дезорганизације. У њиховим делима су успостављене прве корелације између степена сиромаштва, градске средине и стопе криминала. Лос Анђелес се већ неколико деценија уназад сматра светском престоницом банди и гангова што потврђују и извештаји градске полиције према којима у Лос Анђелесу тренутно оперише приближно 450 активних гангова. Тема је релевантна како за поље криминалитета тако и социологију града јер гангови постају својеврстан израз суочавања са депривацијом и тешким егзистенцијалним условима у градском простору.
КУЛТУРА И КРИМИНАЛИТЕТ
/in Култура и девијантност /by Kcs21blAAРад представља покушај да се расплете сложени међуоднос културе и криминалитета. После прецизирања које од многобројних у науци заступљених значења ове две категорије усвајамо, биће указано на две врсте релација које криминологија може успоставити између њих. Анализа је заснована пре свега на англосаксонској литератури, али ће на крају бити указано и на то колико је питање односа културе и криминалитета актуелно овде и сада.
НОВА КУЛТУРА УПОТРЕБЕ АЛКОХОЛА: BINGE DRINKING – КОНЗУМАЦИЈА УМЕСТО КОМУНИКAЦИЈЕ
/in Култура и девијантност /by Kcs21blAAУ раду се бавимо разматрањем новијих образаца конзумације алкохола у популацији адолесцената и младих одраслих – пијења и напијања у групи (binge drinking). Сматрамо да овакав начин окупљања-дружења представља и културу (субкултуру) младих с краја 20. и почетком 21. века у Србији. Нова култура пијења знатно смањује до сада постојеће родне разлике (како у количинама попијеног алкохола тако и начину конзумације), те нарушава досадашње стереотипе о мушком и женском пијењу и понашању. Поред представљања страних и наших истраживања о binge drinking-у, и друштвених и културних фактора ризика, анализираће се и два наратива младих (младића и девојке) који припадају/ли новој култури пијења. Налазимо да се нова култура пијења младих знатно разликује од раније традиционалне, а да је разлика осим у начину пијења и простору у коме се пије и у мотивацији. Ранију социјализацију сада је заменила индивидуализација потреба, те смо постојећем термину „контролисан губитак контроле” додали „конзумација уместо комуникације”.
Контакт
Адреса: Риге од Фере 4, Београд
Фиксни телефон: +381 11 2637 565
Факс: +381 11 2638 941
Електронска пошта: kultura@zaprokul.org.rs